Rođen u Neapolju od oca neznabošca i majke hrišćanke. Nikon beše oficir rimski u Neapolju. I ne beše kršten, iako ga majka, tajno od oca, poučavaše veri Hristovoj. Jednom kad pođe sa svojom četom u boj, posavetova ga majka, ako mu bude do nevolje, da se prekrsti i prizove Hrista na pomoć. I zaista, kada u boju Nikonova četa bi opkoljena i sasvim blizu konačne pogibije, Nikon se prekrsti i u srcu zavapi Hristu. U tome času on se ispuni neobičnom silom, jurne u neprijatelje svoje, i jedne pobije a druge nagna u bekstvo. Vraćajući se doma Nikon neprestano u čudu uzvikivaše: „Veliki je Bog hrišćanski!” Pošto obradova majku izvešćem o svojoj pobedi pomoću krsta Hristovoga, on tajno otplovi u Aziju, gde ga episkop kizički Teodosije krsti. Po krštenju zatvori se u jedan manastir, gde se predade učenju i podvigu. No pred smrt episkop Teodosije imade viziju, u kojoj mu bi naređeno, da sebi za naslednika rukopoloži Nikona. Starac Teodosije odmah pozove Nikona i rukopoloži ga za đakona, potom za prezvitera i episkopa. No Božjim Promislom Nikon uskoro dođe u Neapolj gde obrete svoju majku još u životu. Po smrti materinoj on se udalji sa devet učenika, negda ratnih drugova, u Siciliju, i tamo se odade propovedi Jevanđelja. No beše strašno gonjenje hrišćana u to vreme. I knez Kvintijan uhvati Nikona sa drugovima i udari na velike muke. Njegovih stotinu devedeset učenika i drugova biše posečeni. A Nikona je mučitelj vezivao konjma za repove, bacao ga s visoke stene u provaliju, tukao, strugao, no Nikon sve te muke prežive. Najzad bi posečen mačem i preseli se Gospodu. Njegovo telo bi ostavljeno u polju, da ga ptice pojedu. No neko čobanče, s besnim duhom, zakači se i padne na mrtvo telo Hristovog mučenika, i odmah se isceli. Ono razglasi o telu Nikonovom, te hrišćani dođu i česno ga pogrebu. Postrada sveti Nikon u vreme cara Dekija.