1594 – Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, čija je armija u Tridesetogodišnjem ratu nanela niz poraza rimokatoličkim snagama nemačkog cara Ferdinanda II Habzburga. U ratu protiv Rusije postavio je granicu na Ladoškom jezeru, a poljsku armiju je potukao 1613, 1617. i 1629. i ostvario dominaciju Švedske na Baltiku. Poginuo je novembra 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Albrehta fon Valenštajna.

1608 – Rođen je engleski pisac Džon Milton, jedan od najvećih pesnika u svetskoj literaturi, izuzetno obrazovan, snažna ličnost visokog morala i značajan mislilac. Posle pogubljenja kralja Čarlsa I 1649. sasvim se posvetio politici i sem nekoliko soneta pisao je samo prozu, raspravljajući o različitim političkim i verskim pitanjima. Do obnove monarhije 1660. bio je latinski sekretar Državnog saveta. Oslepeo je 1652. a kad je monarhija obnovljena dopao je zatvora i izgubio veći deo imanja i od tada do smrti vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran spevao je najveća dela: „Izgubljeni raj“, religiozni ep u 12 pevanja o pobuni Satane i njegovih anđela protiv nebeskog Samodršca, o padu Čoveka i obećanju spasenja, „Vraćeni raj“, ep u četiri pevanja o spasenju i Hristovoj pobedi nad Satanom i „Samson Agonistes“, tragediju inspirisanu biblijskom pričom o Samsonu koju je napisao po ugledu na grčke tragedije. Ostala dela: poeme „L’Allegro“, „Il Penseroso“, „Komus“, elegija „Lisidas“, prozna dela „Areopagitika“, posvećena slobodi štampe, „Odbrana engleskog naroda“ u kojoj je opravdavao pogubljenje Čarlsa I.

1641 – Umro je flamanski slikar Anton Van Dajk, istaknuti predstavnik flamanske slikarske škole, na kojeg je snažno uticao Paul Rubens, u čijem je ateljeu u mladosti radio. Potom je otišao u Italiju, pa u Francusku, a u London je došao 1632. i postao dvorski slikar kralja Čarlsa I i portretista engleskog visokog društva. Njegove religiozne kompozicije osrednje su vrednosti, ali se proslavio portretima, koje odlikuje plemenitost izraza, suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza.

1824 – U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu.

1887 – Rođen je Dragojlo Dudić, organizator ustanka u Drugom svetskom ratu u zapadnoj Srbiji 1941. Član KPJ postao je 1920. U julu 1941. formirao je Kolubarsku četu, potom je postao komandant Valjevskog odreda. U novembru 1941. izabran je za predsednika Glavnog odbora Srbije. Poginuo je krajem 1941. Njegov „Dnevnik“ važno je svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji, objavljen je 1945.

1905 – U Francuskoj je ozakonjeno odvajanje države i crkve. Po stepenu sekularizacije Francuska je izuzetak i danas, osim bivših (i sadašnjih) komunističkih zemalja.

1914 – Rođena je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

1916 – Rođen je američki filmski glumac ruskog porekla Išur Danijelovič, poznat kao Kirk Daglas, koji se proslavio ulogama nervoznih, ambicioznih i grubih tipova. Filmovi: „Mladić s trubom“, „Spartak“, „Šampion“, „Staklena menažerija“, „Grad ilizija“,“Žeđ za životom“, „Detektivska priča“.

1921 – Umro je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

1929 – Rođen je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetes, vodeći predstavnik „njujorške škole“, nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: „Zločin na ulicama“, „Ubice“, „Dvanaest žigosanih“, „Rozmarina beba“, „Furije“, „Zašto ste me
osudili na život“, „Senke“, „Suviše kasni bluz“, „Lica“, „Muževi“, „Mini i Moskovic“, „Žena pod uticajem“, „Glorija“, „Ljubavni potok“.

1941 – Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.

1961 – Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom, a istog dana 1962. postala je republika. Ubrzo, 1964. godine, Tanganjika će sa susednim Zanzibarom obrazovati Tanzaniju.

1985 – Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla osuđen je na doživotnu robiju zbog otmica, mučenja i ubistva oko 9.000 ljudi tokom „prljavog rata“ koji su protiv gradske gerile i političkih protivnika od 1976. do 1982. vodile tri vojne hunte. Na istu kaznu osuđen je član vojne hunte admiral Emilio Masera, a Videlin naslednik general Roberto Viola na 17 godina zatvora.

1985 – Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je prihvatila rezoluciju kojom su svi akti terorizma osuđeni kao kriminal.

1989 – Umro je srpski pravni stručnjak Jovan Djorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika „Arhiva za pravne i društvene nauke“. Dela: „Državno uređenje FNRJ“, „Narodni odbori“, „Ustavno pravo SFRJ“, „Osnovna pitanja federalne države“, „Novo ustavno pravo“.

1990 – U Poljskoj je prve slobodne izbore za predsednika dobio bivši vođa sindikata „Solidarnost“ Leh Valensa.

1991 – Lord Piter Karington u dogovoru sa predsednicima svih šest jugoslovenskih republika odlučio je da se Haška konferencija („Konferencija o Jugoslaviji“) – nastavi, pošto je prethodno Arbitražna komisija, kojom je rukovodio francuski pravnik Rober Badenter, ocenila je „da je Jugoslavija zemlja u nestajanju“.

1992 – Svetska fudbalska federacija priklonila se sankcijama protiv SRJ i obavestila Fudbalski savez Jugoslavije da reprezentacija SRJ neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.

1994 – Partija „Šin fejn“, političko krilo terorističke Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.

1996 – UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma sa Irakom o prodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.

1998 – Ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije Džek Stro proglasio je britanske sudske vlasti nadležnim u pogledu zahteva Španije za izručenje bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, a vlada Čilea je odbacila tu odluku i opozvala svog ambasadora iz Londona.

2005 – Jedan od glavnih simbola i atrakcija Londona – crveni dvospratni autobus „rutmaster“, sa stajaćom platformom i kondukterom, poznatiji kao „Dabldeker“, krenuo je sa stanice „Marbl Arč“ na svoju poslednju vožnju na redovnoj liniji broj 159 i zauvek otišao u prošlost.

2006 – U požaru u dispanzeru za odvikavanje od narkotika, u južnom delu Moskve, poginule su 43 pacijentkinje i dve medicinske sestre. Po broju žrtava to je najtragičniji požar u glavnom gradu Rusije tokom prethodne tri decenije. Požari su, uz saobraćajne nesreće, na prvom mestu u Rusiji kao uzrok pogibija. Spasilačke
ekipe uspele su da iz osmospratnice zahvaćene požarom evakuišu 214 ljudi.