Kruševljani imaju tolerantan odnos prema stranim radnicima ali i dozu straha da će njihovo prisustvo smanjiti cenu rada.

U poslednjih nekoliko godina nekoliko hiljada stranih radnika, najviše iz Turske, Indije i Albanije, obezbeđuje sebi egzistenciju radeći u Rasinskom okrugu. Kruševljani ih svakodnevno sreću na ulici, u tržnim centrima, ugostiteljskim objektima, kladionicama, na ulici. Neki i rade sa strancima. Zato smo pitali žitelje Kruševca šta misle o stranim radnicima i njihovom položaju u našem gradu.

Mišljenja su podeljenja. Većina podržava dolazak stranih radnika, ali prednost, ipak, daje domaćem stanovništvu kada su radna mesta u pitanju. Niko od sagovornika nije imao neprijatno iskustvo sa stranim licima u našem gradu. Građani smatraju da ksenofobija nije odlika Kruševljana, kao i to da su svi dobronamerni ljudi uvek dobrodošli.

Dolazak stranih radnika nije mogućnost nego budućnost!

Ivan (39) smatra da je život u multikulturalnom društvu moguć:
– Razlog dolaska stranih radnika nije ništa drugo nego posledica globalizacije. Mobilnost radne snage, tj. prelazak jeftine radne snage u razvijenije zemlje. Kao što naši radnici odlaze na zapad, tako i kod nas dolaze oni sa istoka. Dolazak stranih radnika nije mogućnost nego budućnost. Nemam ništa protiv ako to ne utiče na smanjenje cene rada ili položaj naših radnika. Život u savremenom društvu podrazumeva život u multikulturalnom društvu, a to između ostalog, znači i, uz očuvanje svoje kulture, poštovanje kulture, zakona, društvenih pravila zemlje domaćina.

Sugrađanka Sara Popović (30) ističe da ksenofobija nije odluka Kruševljana i da su svi dobrodošli u naš grad:
– Dolazak stranih radnika je jedan od pokazatelja da Kruševac ima tedencije ka razvoju. Za početak infrastrukture, s obzirom da su prisutni pretežno strani radnici angažovani na izgradnji auto-puta, ali bave se i drugim zanimanjima. Kruševac je grad koji, čini se, teži ka stalnom razvoju, te su i migracije ljudi sastavni deo tog procesa. Ksenofobija nije odlika ni Kruševljanki ni Kruševljana. Tvrdim da znaju da poštuju one koji njih poštuju. Svi dobronamerni ljudi sa pozitivnom i lepom energijom su uvek dobrodošli.

No, nisu svi u Kruševcu i okolini tako tolerantni prema stancima, posebno prema onima koji su drugačije veroispovesti od domicilnog stanovništva. Krajem decembra 2020. godine društvenim mrežama je počela da kola vest da će u Kruševcu, na okretnici kod Jasičkog mosta, početi izgradnja džamije a potom i minareta i da je vlast opredelila lokaciju.U pomenutoj objavi je navedeno da bi verske objekte koristili radnici islamske veroispovesti angažovani na izgradnji Moravskog koridora uz poziv da se organizuju protesti i zabrani početak izgradnje. Zbog ove glasine reagovalo je i rukovodstvo kruševačke Srpske napredne stranke.

Društvenim mrežama su svojvremeno kolale i informacije da se uz romsko naselje “Marko Orlović” zidaju zgrade u koje će biti smeštene izbeglice iz Avganistana i Pakistana.

Stranci u Kruševac, Kruševljani u Beograd!

Dejana (20) smatra da o stranim radnicima ne znamo mnogo:

-Iako broj radnika povećava prosperitet, smatram da se sama praksa ne obavlja na adekvatan način. Mi kao građani nismo dovoljno obavešteni o stranim radnicima. Znamo da postoje, viđamo ih na ulicama, ali nam nisu transparentni podaci koliko ih je i zašto su ovde. Mi imamo veliki procenat zdravog i sposobnog stanovništva koje se tretira kao jeftina radna snaga i koja zbog istog razloga odlazi u centralizovan Beograd ili u neku drugu zemlju.

Dodaje da je izrabljivanja sve više, ali da ga ne primećujemo:

– Ako želimo postati centar, onda je potpuno normalno da će postojati više etničkih i nacionalnih grupa na jednom mestu. Sam primer je naša prestonica u kojoj je najmanje Beograđana. Plašim se samo da ne ostanemo industrijski grad u potpunosti i da jedina ,,služba” Kruševca bude u tom pogledu. Nemam ništa protiv stranaca, ali imam protiv manjka informacija o njima, njihovom statusu i stanju. Plašim se da postoji dosta izrabljivanja koje nam je pred nosom, ali niti ga vidimo niti šta možemo uraditi povodom toga – kazala je naša sagovornica.

Siniša B.  (64) je mišljenja da smo trpeljivi kada su stranci u pitanju:

Činjenica je da dolaze, ali i odlaze! Osim Kineza, kojih još uvek ima. Da ih nema, ne znam gde bismo robu nabavljali. Jer mi nemamo nikakvu industriju. Mi uvozimo beli luk, šrafove, veš! Takoreći sve! Daj Bože da taj ,,ekonomski tigar” u bliskoj budućnosti zaživi! Što da ne dođu?! Ali to zahteva i našu angažovanost, u smislu smeštaja i raznih garancija! Mi smo nekako netrpeljivi kada su stranci u pitanju. Kako naši ljudi idu po inostranstvu da bi zaradili, tamo zasnivaju i porodice. I zarade! I obogate se, ali tamo! Vredan je naš narod, snalažljiv i disciplinovan kad ode u inostranstvo.

Da li strani radnici dolaze da kopaju litijum?

Pojedine sugrađanke plaši dolazak stranih kompanija, kao i potencijalno iskopavanje litijuma u Srbiji:
– Plate u našoj zemlji su male, ali se, očigledno, uvozi jeftinija radna snaga. Naš standard ide dole… Ako stranih radnika bude više, to znači da ovu vlast ne interesuje bolji život Srba. Tražiće one koje mogu malo da plate. Ko još ovde može da dođe, ako počnu kopanje litijuma, ne znam, ali ako se to desi, crno nam se piše.

Petar  (22) objašnjava zašto, po njegovom mišljenju, treba ograničiti dovođenje stranih radnika:

– Mislim da je dobro što dolaze strani radnici, oni mogu da doprinesu izvođenju radova i poboljšanju uslova za stanovnike Kruševca, ali smatram da treba obezbediti i dovoljno adekvatnih radnik mesta za naše sugrađane. Trebalo bi ograničiti dovođenje stranaca, prvenstveno zato što su mnogim našim sugrađanima i sunarodnicima, a pogotovo mladima, neophodne bolje i raznolikije mogućnosti za zaposlenje i stručno usavršavanje

Da strani radnici ,,odmažu” privrednom razvitku našeg grada, mišljenja je Aleksa  (25):

Mislim da to i nije bas toliko dobra opcija za razvitak našeg grada, zato sto postoje ljudi naše nacionalnosti koji svakodnevno u Kruševcu i okolini gube posao i muče se da zarade kako bi prehranili porodice. Time što izgradnja auto-puta u Kruševcu dovodi strane radnike, samo odmaže privrednom razvitku našeg grada. Mislim da bi dolazak stranih, celih, porodica, u velikom broju uticao na migraciju kruševačkog stanovništa, a samim tim i na lošiji kvalitet života u gradu… Ako nema nas, ko će pleviti travu oko naših ognjišta? – postavlja pitanje A.G.

Izvor: KruševacPRESS