Različiti su putovi kojim Bog vodi one koji žele Njemu ugoditi i zakon Njegov ispuniti. U vreme cara Honorija u Rimu življaše visok carski dostojanstvenik Jevtimijan, vrlo ugledan i vrlo bogat. I on i žena mu Aglaida provođahu život bogougodan. Iako beše bogat, Jevtimijan je sedao samo jedanput dnevno za trpezu, i to po smirenju sunca. Imađahu jedinca sina, ovoga Aleksija, koji kad odraste, bi prinuđen da se oženi. No on te iste noći ostavi ne samo ženu nego i dom oca svoga, sede u lađu i dođe u grad Edesu u Mesopotamiji gde beše čuveni lik Gospoda Isusa, poslat od samog Gospoda caru Avgaru. Poklonivši se tome liku Aleksije se obuče u odelo prosjaka i kao prosjak življaše sedamnaest godina u tom gradu, neprestano moleći se Bogu u paperti crkve Presvete Bogorodice. Kada se tu proču kao bogougodnik, on se uboja od ljudske slave i ode odatle, sede u lađu da ide u Laodikiju, no promislom Božjim lađa bi zanesena i doplovi čak do Rima. Smatrajući to kao prst Božji, Aleksije smisli da ide u dom oca svoga i da kao nepoznat tu produži život svoj i podvig. Otac ga ne pozna, no iz milosrđa dozvoli mu da u dvorištu njegovom u jednoj izbi živi. Tu Aleksije provede još sedamnaest godina živeći samo o hlebu i vodi. Zlostavljan od slugu na razne načine on otrpe sve do kraja. A kada mu se kraj približi, on napisa jednu hartiju, steže u ruke, leže i izdahnu 17. marta 411. godine. Tada bi otkrovenje u crkvi Svetih Apostola u vidu glasa koji reče u prisustvu cara i patrijarha: potražite čoveka Božja. Malo posle otkri se, da je taj čovek Božji u kući Jevtimijanovoj. Car s papom i celom pratnjom dođe u kuću Jevtimijanovu, i posle dužeg raspitivanja doznadu da je onaj prosjak taj čovek Božji. Kad uđu u njegovu izbu, nađu ga mrtva, no u licu svetla kao sunce. Iz one hartije roditelji njegovi saznaju, da je to njihov sin Aleksije, a nevesta, koja je trideset četiri godine živela bez njega, da je to njen muž, i obuze ih sve neizmerna tuga i muka. No posle se uteše videći kako je Gospod proslavio Svoga ugodnika. Jer, dodirom do njegovog tela lečahu se mnogi bolesnici, i iz tela mu poteče miro blagouhano. Telo mu sahrane u kovčeg od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.