Lokalni novinari koji rade izvan Beograda i Novog Sada suočavaju sa ozbiljnijim rizicima po svoju bezbednost.

Novinari u unutrašnjosti Srbije su ranjiviji jer su manje svesni zaštite koja treba da im bude garantovana kako bi bili bezbedni i manje su skloni tome da izveste policiju o bezbednosnim opasnostima koje im se dešavaju

Prema dostupnim podacima novinari Južnih vesti iz Niša su najizloženiji napadima nasilnika, barem kada je reč o medijima koji rade na području Centralne i Južne Srbije.

Krajem decembra 2020. godine njima su upućene sledeće pretnje: „Najiskrenije želim celoj redakciji Južnih vesti divljačko silovanje njihove dece od strane migranata dok ne crknu“ i to je jedna od više poruka koje su sa iste IP adrese upućene novinarima u komentarima ispod teksta o tome da je radnik obezbeđenja firme u Nišu upozorio, pa pucao na grupu mladića i jednog ranio.

U jednoj od narednih poruka napisano je i: „Vidiš sine, zato što vlasnik, urednik i zapošljeni u JV sisaju isti evropski ku**c kao i Vučić što sisa, samo su za drugog faraona ne za Vučka, al u stvari ista anti srpska govna koja treba pokačiti na jelku ko ukrase.„

U nedavnom izveštaju NUNS-a naglašeno je da je eksponencijalno porastao broj slučajeva onlajn uznemiravanja novinara u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, ali da su žene najčešće meta ovakvih pretnji. Konstatovano je i da većina onlajn pretnji nastaje u vreme izbora.

Platforma Sloboda medija brz odgovor i nacionalna medijska udruženja smatraju da je reakcija policije u ovim slučajevima bila neadekvatna, jer tvrde da oni uglavnom nemaju kapacitet da otkriju ko su osumnjičeni iza anonimnih pretnji. Međutim, ovo je zabrinjavajuće kada se uporedi sa slučajevima onlajn pretnji javnim zvaničnicima, gde se učinioci brzo identifikuju i procesuiraju.

Po svojoj brutalnosti i agresivnosti posebno se „ističe“ pretnja  čiji je autor Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije, koji je 6. septembra 2021. godine novinaru Južnih vesti Aleksandru Stankovu uputio poruku sledeće sadržine:

„PI*** JEDNA DJILASOVA BAGRO OPET ME TUZIKAS U POLICIJI,GNJIDO PLACENICKA SVI VI IZ JUZNE VESTI STE ZLO SRBIJE UCK LOBISTI I DJILASOVA BAGRA.MOJ KU*** CE TE PONOVO DOCI NA VLAST. NAPADATE GRADONACELNICU NISA SOTIROVSKI JER NAM JE DALA PROSTORIJU ZA SPOMEN SOBU „KOSMETSKE ZRTVE-JUNACI OTADZBINE-HEROJI KOSARA“ PRETITE NAPADATE PREDSEDNIKA SRBIJE I NJEGOVU DECU A MENE TUZITE U POLICIJI PU-NIS KOJI SU UNISTILI MOJ ZIVOT BUDUCNOST MOJOJ DECI OD 3.JANUAR 2009,AL ZUTA BAGRA VISE NIJE NA VLAST SADA SU PATRIOTE,NECE VAM POMOCI VAS IZ JUZNE VESTI TREBA ZABRANITI JER STE NACISTI“ – napisao je u poruci Spasić.

Dan kasnije je poslao novu poruku sa eksplicitnom pretnjom: „VAS STRANE PLACENIKE IZ N1 NOVA ss DIVIZION DANAS NIN VREME. JUZNE VESTI TREBA NABITI NA KOLAC JER RUSITE DRZAVU SRBIJU A BOGATITE SE NA KOSTIJU SRBA“.

Inače, Krivični zakonik Republike Srbije propisuje tri krivična dela koja eksplicitno štite lica koja se bave poslovima od značaja za javno informisanje a u vezi s poslom koji obavljaju. Reč je o delima Ugrožavanje sigurnosti, Teška telesna povreda i Teško ubistvo.

Krivičnim zakonikom je propisano krivično delo Ugrožavanje sigurnosti, u kojem se navodi da će se kazniti onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

U okviru istog krivičnog dela zakonik je posebno inkriminisao kada je ovo krivično delo učinjeno prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, za koje se predviđa stroža kazna za počinioce i to onda kada je delo učinjeno u vezi sa poslovima koje to lice obavlja. U ovom krivičnom delu novinari i medijski profesionalci izjednačeni su sa predsednikom Republike, narodnim poslanicima, predsednikom Vlade, članovima Vlade, sudijama Ustavnog suda, sudijama generalno, javnim tužiocima i njihovim zamenicima, advokatima i policijskim službenicima.

Verbalne pretnje koje političari upućuju novinarima obično prate kampanje blaćenja na internetu i van mreže, u kojima se napadaju i privatni i javni životi novinara. Onlajn uznemiravanje doprinosi osećaju duboke nesigurnosti među novinarima, koji mogu da se autocenzurišu iz straha za sopstvenu bezbednost jer ne postoji adekvatna zaštita države. Novinarke se targetiraju kroz specifične oblike onlajn uznemiravanja koje je seksualne prirode ili se preti članovima njihovih porodica.

No, na nesreću novinara, ne svodi se sve na pretnje i uznemiravanja. Mnogi načine i korak dalje i fizički napadaju novinare ili uništavaju njihovu imovinu.

Službeni automobil dopisništva N1 televizije marke Jeep Renegade oštećen je u ulici 9. brigade u Nišu, 18. februara 2020. godine. Oštećenje na automobilu se dogodilo posle emitovanja prvog dela dokumentarnog filma „Vladalac“ o političkoj biografiji Aleksandra Vučića.

Dana 2. maja 2020. godine u Nišu, u vreme policijskog časa, na okupljanju grupe građana koji su imali nameru da naprave bakljadu, na novinarku i urednicu Južnih vesti Gordanu Bjeletić, koja je zajedno sa fotoreporterkom Vanjom Keser bila na zadatku i izveštavala o ovom događaju, bačena je staklena čaša, a pored njih je velikom brzinom prošao automobil.

U zastrašivanju novinara i medijskih poslenika učestvuje i policija.

Početkom aprila ove godine Policijska uprava u Nišu saslušala je Srđana Nonića, građanskog aktivistu, civilnog novinara i urednika medijskog portala Niška inicijativa, zbog karikature koju je objavio na ličnom Fejsbuk profilu. Na karikaturi se „naslućuje“ lik niškog policijskog majora Marka Petrovića koji je „potpisao“ više prekršajnih naloga protiv učesnika ekoloških protesta održanih u decembru prošle godine.

Nonić, inače, već godinama podnosi prijave policiji i tužilaštvu – kako zbog sumnje u različite zloupotrebe lokalnih funkcionera tako i zbog pretnji i napada kojima je izložen zbog svog aktivizma. Nijedna od tih prijava, koje je podnosio i kao građanin i kao urednik portala i kao nekadašnji opozicioni odbornik, nije imala pozitivan ishod, a funkcioneri i napadači ni u jednom slučaju nisu sankcionisani.

Ovakvo ponašanje policije ne čudi ako se zna da pritisak na novinare vrše najviši državni funkcioneri – predsednik države, predsednica Vlade, ministri, narodni poslanici…Organizacija Otvoreni parlament je iznela podatak da su od početka 2021. godine do 10. marta poslanici u parlamentu 37 puta u negativnom kontekstu spomenuli pojedine medije i novinare.

Izvor: KruševacPRESS