Spomen ovoga svetila crkve praznuje se 13. novembra i 30. januara. A ovoga datuma praznuje se prenos njegovih česnih moštiju iz jermenskog sela Komana, gde je kao izgnanik umro, u Carigrad gde je ranije kao patrijarh upravljao crkvom. Kada se navrši trideset godina od njegove smrti, patrijarh Prokl održi jedan govor u spomen svoga duhovnog oca i nastavnika, i tim govorom toliko razgori ljubav naroda i cara Teodosija Mlađeg, prema velikom svetitelju, da svi požele da se Zlatoustove mošti prenesu u Carigrad. Priča se da se kovčeg s moštima nikako nije dao pokrenuti s mesta sve dok car nije napisao pismo Zlatoustu, moleći ga za oproštaj (jer majka Teodosijeva, Evdoksija, vinovna je bila za progonstvo svetitelja) i prizivajući ga da dođe u Carigrad, negdašnju rezidenciju svoju. Kad je ovo pokajno pismo položeno na kovčeg, kovčeg postane sasvim lak. Pri prenosu, mnogi bolesnici koji se dohvatiše kovčega, ozdraviše. Kada su mošti prispele u prestonicu, tada je car ponovo nad moštima molio svetitelja za oproštaj u ime matere svoje, i to kao da ona sama od sebe govori: „Dok ja živeh vremenim životom, pakost ti učinih, a sada kada ti živiš besmrtnim životom, budi koristan duši mojoj. Slava moja prođe i ništa mi ne pomože; pomozi mi ti, oče, u slavi tvojoj, pomozi mi pre nego što budem osuđena na Sudu Hristovom!” Kada je svetitelj unesen u crkvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz usta njegovih reči: „Mir vsjem!” Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta izvršen je 438. godine.