1569 – Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.

1804 – Rođena je francuska književnica Žorž Sand (George) preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana“, „Lelija“, „Đavolja bara“, „Majstori trubači“, „Povest mog života“). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.

1835 – U Pešti je štampan prvi broj „Serbskog narodnog lista“ ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

1839 – Umro je turski sultan Mahmud II, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zaustavi propadanje osmanskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju (hatišerif iz 1830. godine).

1860 – Umro je američki industrijalac Čarls Guđer (Charles Goodyear) koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

1867 – Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je „Severno-američkim zakonom“ britanskog Parlamenta dobila status dominiona.

1872 – Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909. godine.

1876 – Umro je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja, ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.

1887 – Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.

1896 – Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou (Harriet Elizabeth Beecher Stowe) koja je romanom „Čiča Tomina koliba“ pridobila brojne savremenike za oslobađanje Crnaca od ropstva.

1902 – Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler (William Wyler), dobitnik Oskara za filmove „Gospođa Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlepše godine našeg života“. Proslavio se i filmovima „Male lisice“, „Keri“, „Praznik u Rimu“.

1921 – Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast.

1921 – Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).

1942 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne

opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.

1946 – SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.

1960 – Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom (Kwame).

1961 – Rođen je američki atletičar Karl Luis (Carl Lewis) jedan od najuspešnijih sportista 20. veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.

1962 – Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, pošto je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad te dve države.

1966 – Održan je Brionski plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao odgovorni za rad Službe državne bezbednosti, optuženi su za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.

1974 – Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron (Juan), osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-55 i 1973-74) vladao je autokratski, oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve, koja ga je zamenila na mestu predsednika.

1991 – Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.

1994 – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser) vratio se u Palestinu, posle 27-godišnjeg izbeglištva.

1997 – Hong Kong je, posle 150 godina pod engleskom upravom, vraćen Kini, kao njen specijalni administrativni region.

1999 – Umro je južnorodezijski političar Džošua Nkomo (Joshua) borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-70). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.

2000 – Posle sastanka šefova država u Pjongjangu (13-15. juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.

2000 – Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku.

2001 – U Acehu u Indoneziji, nađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine 1970-ih godina ubijeno preko 870 ljudi.

2002 – U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. jula 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.

2003 – SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka potpisale sa Vašingtonom bilateralni sporazum o neizručivanju državljana SAD Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

2004 – Umro je američki glumac Marlon Brando, jedan od najuticajnih glumaca svoje generacije i dobitnik Oskara za uloge u filmovima „Kum“ i „Na dokovima Njujorka“.

2007- U Kaliforniji je preminuo Milan Oklopdžić (59), autor romana, drama i scenarija („Video“, „Metro“, „Horseless“, „CA Blues“).

2009 – Preminuo američki glumac srpsko-češkog porekla Karl Malden (Mladen Sekulović), poznat po ulogama u filmovima „Tramvaj zvani želja“, “Na dokovima Njujorka”, “Ko je sahranjen u mom grobu” i serijama “Ulice San Franciska” i “Zapadno krilo”.

2012 – Olafur Ragnar Grimson ponovo je izabran za predsednika Islanda, peti put zaredom, cime je ostvario najduži staž na toj funkciji u islandskoj istoriji. Žestoko kritikovan nakon finasijske krize, Grimson je povratio podrsku svojih sugrađana odbijanjem sporazuma koji bi poreske obveznike njegove zemlje opteretio za pet milijardi dolara.

2013 – Hrvatska je postala 28. punopravna članica Evropske unije.

2014 – Novi saziv iračkog parlamenta ušao je u blokadu nakon manje od dva sata rada, pošto su poslanici manjiskih sunita i Kurda izašli iz sale, čime je onemogućeno formiranje nove vlade koja je trebalo da sačuva jedinstvo zemlje pred ofanzivom sunitskh ekstremista. Prema Ujedinjenim nacijama više od 2.400 ljudi ubijeno u Iraku u junu.

2014 – Nemački socijaldemokrata Martin Šulc reizabran je na mesto predsednika Evropskog parlamenta.