Rođen u Siciliji, od roditelja blagočestvih i dobrodeteljnih, Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun gde se zamonaši. Кao monah bi uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom moljenju psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha. Znameniti Grigorije Dekapolit, posetivši Solun, zavoli Josifa dušom i srcem zbog njegovog retkog karaktera, te ga uze sa sobom u svoj manastir u Carigradu. Кad opet buknu plamen ikonoborske jeresi pod Lavom Jermeninom, ovaj Josif bi upućen u Rim, da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru. No na putu uhvate ga pirati i dovezu na Кrit, gde su ga jeretici držali šest godina u tamnici. Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata. Šeste godine, na Božić izjutra, zli car Lav bi ubijen na jutrenju u crkvi. U taj sami čas javi se sveti Nikolaj Josifu u tamnici i reče mu: „Ustani i sleduj meni”! Josif se oseti kao dignut u vazduh; i najedanput obre se pred Carigradom. Njagovom dolasku obraduju se svi pravoverni. Ispevao je kanone i stihire mnogim osvetiteljima. Imao je dar prozorljivosti, zbog čega ga patrijarh Fotije postavi za duhovnika i ispovednika sveštenstvu preporučujući ga kao: „čoveka Božjeg, angela u telu, oca otaca”. U dubokoj starosti predade duh svoj Gospodu, kome je verno služio i delom i pesmom. Okonča mirno uoči Velikog Četvrtka 883. godine.