Bezbednost novinara u Srbiji godinama unazad predstavlja ozbiljan društveni problem, ali se taj problem u lokalnim sredinama ispoljava još intenzivnije i sa daleko manje mehanizama zaštite.

Dok su napadi na novinare u velikim gradovima često vidljiviji javnosti, pritisci, pretnje i napadi sa kojima se suočavaju novinari i novinarke u manjim sredinama često ostaju ispod radara, iako su posledice po njihov rad i ličnu bezbednost jednako, ako ne i više, ozbiljne.

Profesionalni mediji – „trn u oku“ političara

Prema rečima Jelene Božović, dugogodišnje novinarke iz Kruševca i zamenice glavne i odgovorne urednice portala „Odjek“, u poslednjih deset godina značajno se promenila atmosfera u kojoj novinari rade, posebno na lokalu.

Jelena Božović, novinarka portala Odjek FOTO: CINK – G. Jevtić

„Mnogi mediji i novinari više ne rade u interesu javnosti, već u interesu političkih i ekonomskih moćnika. U takvom kontekstu oni prestaju da budu novinari i postaju propagandisti. Čuje se samo jedna strana, a prostora za drugačije mišljenje i za probleme građana gotovo da nema“, ističe Božović.

U takvom medijskom okruženju, malobrojni lokalni mediji koji nastoje da profesionalno i kritički izveštavaju postaju „trn u oku“ lokalnim vlastima i centrima moći. Novinarke portala „Odjek“ često su, kako kaže, bile jedine ili među retkima koje su pratile događaje od javnog značaja, postavljale pitanja ili otvarale teme koje su važne za građane, ali nepoželjne za vladajuću strukturu.

„Sve to stvara atmosferu u kojoj imate osećaj da ste nepoželjni samo zato što radite svoj posao – postavljate pitanja u interesu javnosti“, kaže Božović.

Egzistencija kao oblik pritiska

Slično iskustvo ima i Jelena Marković, novinarka iz Trstenika, koja ističe da je bezbednost novinara na lokalu danas gotovo izjednačena sa nebezbednošću – ukoliko se novinarstvo zaista radi profesionalno.

„Ako pišete o temama o kojima drugi ćute, a koje su u interesu građana, suočavate se sa raznim ‘sugestijama’, zatim sa blagim pretnjama, a danas sve češće i sa ugrožavanjem egzistencije. Ako ne možete da prehranite decu ili da živite od posla koji radite pošteno, to je jedna od najvećih pretnji“, kaže Marković.

Ona ukazuje i na sve prisutnije finansijske i pravne pritiske, uključujući SLAPP tužbe, administrativna opterećenja i beskrajne zahteve za izveštajima.

Jelena Marković, novinarka iz Trstenika FOTO: CINK – G. Jevtić

„Dostavljanje 105 izveštaja o istoj temi, stalne kontrole, finansijsko iscrpljivanje, to su vidovi pritisaka koji danas postoje i na lokalnom i na centralnom nivou“, objašnjava ona.

Poseban rizik, prema rečima Marković, nosi izveštavanje o korupciji i zloupotrebama u malim sredinama.

„U malim gradovima vi ste licem u lice sa ljudima o kojima pišete. Znate sve aktere, oni znaju gde živite, gde pijete kafu, gde kupujete hleb. Bilo da je reč o malverzacijama u lokalnom fudbalskom klubu ili zloupotrebi budžetskih sredstava, ti ljudi su sutradan u vašoj ulici“, kaže ona.

Ta neposrednost, dodaje, dovodi do toga da su novinari i novinarke na lokalu vremenom „oguglali“ na različite oblike ugrožavanja.

„Kad vam neko na ulici kaže ‘šta si pisala ono’, vi odgovorite ‘pisala sam i pisaću’. To više ni ne doživljavamo kao pretnju. Podigli smo granicu tolerancije i na uvrede, i na seksističke komentare poput ‘maco’ ili ‘kuco’, i na uvrede na društvenim mrežama“, kaže Marković.

Autocenzura kao posledica pritisaka

I Božović i Marković ukazuju da takvo okruženje neminovno vodi ka autocenzuri. Kako kaže Božović, sagovornici sve češće odbijaju da govore javno o bilo kojoj temi koja se i minimalno može tumačiti kao kritika vlasti, što dodatno otežava rad novinara.

Marković otvoreno priznaje da je i sama u određenim trenucima prepoznala autocenzuru kod sebe, što je na kraju dovelo do povlačenja iz svakodnevnog praćenja dnevnopolitičkih tema i, konačno, do gašenja lokalnog portala.

„Finansijski vas uguše, zatim dolaze te ‘male’ pretnje, i u jednom trenutku shvatite da ste počeli sami sebe da ograničavate“, kaže ona.

Brojke potvrđuju sistemski problem

Da ovi primeri nisu izolovani, potvrđuju i podaci NUNS-a. Tokom 2024. godine zabeleženo je 166 incidenata prema novinarima i medijskim radnicima, uključujući fizičke napade, pretnje, pritiske i napade na imovinu. Već u 2025. godini beleži se drastično povećanje broja incidenata, a samo u periodu od avgusta do novembra registrovano je oko 140 slučajeva, od čega više od 60 fizičkih napada.

Analiza baze NUNS-a za period od 1. januara do 1. decembra 2025. godine pokazuje da je ukupno zabeleženo 323 incidenta, pri čemu se oko trećina odnosi na novinarke. Napadi i pretnje više nisu koncentrisani samo u Beogradu i Novom Sadu, već su sve prisutniji i u manjim sredinama poput Negotina, Kosovske Mitrovice, Kraljeva, Bečeja, Zaječara, Dimitrovgrada, Novog Pazara, Mionice i drugih gradova.

Mogu li se stvari promeniti?

Iako rešenje ne deluje jednostavno, sagovornice su saglasne da je ključ u promeni društvene klime. Kako ističe Jelena Božović, u trenutku kada postane normalno da novinari postavljaju pitanja, a institucije da na njih odgovaraju tačno i blagovremeno, pritisci će prestati da budu pravilo.

Do tada, novinari i novinarke na lokalu ostaju izloženi različitim oblicima nebezbednosti – od otvorenih pretnji do tišine institucija – često prepušteni sami sebi i podršci novinarskih udruženja.

Izvor: KruševacPRESS