Evropska unija je prepoznala opasnost SLAPP tužbi i pokrenula zakonodavni proces za uvođenje zaštite, što je značajno i za Srbiju u kontekstu njenog puta ka Evropskoj uniji.

Evropska unija je predlog za direktivu, čiji je pun naziv Direktiva o zaštiti lica koja učestvuju u javnom diskursu od očigledno neosnovanih ili zloupotrebljavajućih sudskih postupaka („SLAPP“), donela u aprilu 2022. godine a njen cilj bio je postavljanje minimalnih standarda zaštite od SLAPP tužbi u svim državama članicama EU.

Direktiva propisuje sledeće mere:
–Brzo odbacivanje (Early Dismissal): Omogućavanje sudovima da brzo odbace tužbe za koje se utvrdi da su očigledno neosnovane ili zloupotrebljavajuće, štedeći vreme i resurse optuženih.
–Nadležnost: Sprečavanje podnosilaca tužbi da biraju (forum shopping) sudove u zemljama koje su najpovoljnije za njih i najudaljenije za tužene (npr. biranje sudova u drugoj državi članici).
–Kompenzacija: Zahtevanje od podnosilaca SLAPP tužbi da pokriju sve troškove odbrane tuženih.
–Sankcije: Uvođenje kazni za lica koja pokreću SLAPP tužbe u zloj nameri.

Direktiva direktno obavezuje samo države članice EU, a očekuje se da će Srbija, kao kandidatkinja za članstvo, morati da uskladi svoje zakonodavstvo sa ovim standardima. Usklađivanje bi zahtevalo uvođenje sličnih mehanizama (poput brzog odbacivanja i finansijskih sankcija za tužioce) u Zakon o parničnom postupku i druge relevantne zakone. Preporuka Saveta Evrope (CM/Rec(2024)2) o SLAPP tužbama, koja je usvojena 2024. godine, takođe služi kao ključni autoritativni standard za Srbiju.

Zakonodavstvo u Srbiji tek treba da se prilagodi preporukama Evropske unije kada je reč o SLAPP tužbama FOTO: AI

U pravnom sistemu Srbije ne postoji poseban zakon koji se bavi SLAPP tužbama. Iako domaće zakonodavstvo u teoriji sadrži institute poput „zloupotreba procesnih ovlašćenja“ (koji bi se mogli primeniti na SLAPP slučajeve), oni se u praksi retko koriste od strane sudova za brzo odbacivanje neosnovanih tužbi. Trenutno nema informacija o tome da je Vlada Srbije pokrenula zvaničnu proceduru za izmenu Zakona o parničnom postupku ili drugih zakona u cilju uvođenja mehanizma „ranog odbacivanja“ (Early Dismissal) i sankcija za SLAPP tužioce, što su ključne odredbe EU Direktive.

Inače, izveštaj Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji za 2025. godinu konstatuje nazadovanje u oblasti slobode medija, što indirektno potvrđuje da ključni problemi, uključujući i SLAPP, ostaju nerešeni uprkos usvajanju novog seta medijskih zakona 2023. godine.

Nevladine i medijske organizacije u Srbiji, poput NUNS-a i članica Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi (CASE), aktivno zagovaraju promene domaćeg zakonodavstva. Pokrenut je i Evropski anti-SLAPP Monitor (CASE i ECPMF) koji prati transpoziciju i sprovođenje evropskih standarda na nacionalnom nivou, uključujući i u zemljama van EU.

Trenutno stanje je da je Srbija po broju SLAPP tužbi u evropskom vrhu, dok ne poseduje specifične, efikasne pravne mehanizme za borbu protiv njih.

Izvor: KruševacPRESS