Rođena u Rimu od roditelja bogatih i znatnih. Imala je veliku veru u Hrista Gospoda i veliku revnost za veru. Zavetovavši Bogu doživotno devstvo, Кikilija sveta nošaše oštru vlasjanicu ispod dragocenih haljina, koje joj roditelji darivahu. A kada je roditelji prisiliše na brak, i to sa nekim neznabošcem, Valerijanom, ona prve noći posavetova mladoženju, da ide episkopu Urbanu i krsti se, pa potom i sam da živi devstvenim životom. Primivši veru Hristovu, Valerijan obrati u nju i brata svoga Tivurtija. Behu potom uskoro oba ova brata zbog vere osuđeni na smrt. No njihova vernost ni pred samu smrt ne oslabi. Vođeni na gubilište, ova divna braća uspeše da obrate u veru vođu straže, Maksima. Svi trojica zajedno postradaše za Hrista Gospoda. Sveta Кikilija sahrani njihova tela zajedno. Tada bi i Кikilija izvedena na sud, jer neumorno pridobijaše neznabošce za veru Hristovu. Samo jedno veče pridobila je četiri stotine duša. Кada je sudija upita, otkuda njoj tolika smelost, ona odgovori: „Od čiste savesti i od vere nesumnjive”. Posle ljutih muka bi osuđena na posečenje mačem. Dželat je tri puta udari mačem po vratu, no ne može je ubiti; samo je rani, i iz rane isticaše krv, koju verni sabirahu u marame, sunđere i sudove radi lečenja. Tri dana posle toga mučenica i devica Hristova predade duh svoj Gospodu svome, s kime se večno veseli. Postrada sveta Кikilija sa ostalima oko 230. godine. Njane mošti počivaju u crkvi njenoga imena u Rimu.