Od grada Ankire Galatijske; hrišćanin po rođenju i vaspitanju. Još u mladim godinama pokazivao veliko savršenstvo u svima dobrodeteljima. Platon ne skrivaše svoju veru u Hrista Gospoda, nego javno je propovedaše izobličavajući idolopoklonike zbog klanjanja mrtvim tvarima mesto živome Tvorcu. Zbog toga bi izveden na sud pred načalnika Agripina, i bi mnogo istjazavan i mučen od ovoga. Кada ga načalnik poče savetovati, da izbegne smrt i sačuva život poklonjenjem idolima, odgovori mu Platon: „Dve su smrti, jedna vremena a druga večna, tako dva su i života, jedan malovremeni a drugi beskonačni”. Tada Agripin udari na nj strašne muke. Između ostalog, naredi, te mu vrelu gvozdenu đulad metahu na obnaženo telo; potom od kože mu kajiše skrajahu. „Muči me još ljuće”, dovikivaše mučenik mučitelju, „da se vidi jasno tvoja beščovečnost i moje trpljenje”. Кada mučitelj napomenu mučeniku Platona filozofa kao neznabožačkog filozofa, reče mu mučenik: „Niti sam ja sličan Platonu, ni Platon meni, osim jedino po imenu. Ja učim i učim se mudrosti, koja je Hristova, a on je učitelj one mudrosti, koja je ludost pred Bogom”. Potom bi Platon bačen u tamnicu, gde provede osamnaest dana bez hrane i vode. Кada se stražari zadiviše, da Platon može živeti gladujući tako dugo, on im reče: „Vi se sitite mesom a ja svetim molitvama; vas veseli vino, a mene Hristos, loza istinita”. Bi najzad posečen mačem oko 266. godine i primi venac večne slave.