Ovo veliko svetilo duhovno rodi se u selu Marikati u oblasti Vitinskoj, od oca Miritrikija i majke Anastasije. Кao dečko beše čobanin ovaca. Napasajući ovce, on se često povlačio u samoću i po vazdan ostajao na molitvi ogradivši stado svoje krsnim znamenjem, da se ne bi udaljavalo i razilazilo. Potom bude uzet u vojsku, gde pokaza čudo od hrabrosti, naročito u ratovima protiv Bugara. Posle vojničke službe Joanikije se povuče na Olimp azijski, gde se zamonaši i sav predade podvigu, od koga ne odstupaše do duboke starosti i svoje smrti. Podvizavao se preko pedeset godina, i to na raznim mestima. Imao od Boga vrlo obilat dar čudotvorstva: lečio sve bolesti i muke, izgonio demone, ukroćavao zverove, naročito imao vlast nad zmijama, prelazio je preko vode kao po suhu, bivao nevidljiv za ljude kada je to poželeo, proricao buduće događaje. Odlikovao se prevelikim smirenjem i krotkošću. Po spoljašnjem izgledu beše kao div, krupan i silan. Uzimao je živa učešća u sudbi crkve Božje. U vreme ikonoborstva najpre se i on bio prelastio, no posle trgao i postao vatren pobornik poštovanja ikona. Imao je veliko prijateljstvo sa Metodijem, patrijarhom carigradskim. Požive Joanikije devedeset četiri godine i upokoji se mirno u Gospodu 846. godine. Pre i posle smrti velik čudotvorac.