Naziva se bratom Gospodnjim zato što je bio sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice. Кada pravedni Josif beše pri smrti, on razdeli imanje svoje sinovima svojim, pa htede ostaviti jedan deo i Gospodu Isusu, sinu Presvete Deve Marije; ali se sva braća ovome usprotiviše ne smatrajući Isusa bratom svojim. Jakov ljubljaše veoma Isusa, i izjavi, da će Ga on uzeti na svoj deo. I zato se on naziva bratom Gospodnjim. Jakov od početka beše privržen Gospodu Isusu. Prema predanju on je i u Misir išao sa Presvetom Devom i Josifom onda kada je Irod tražio da ubije novorođenoga Cara. Čim je čuo nauku Hristovu, sveti Jakov počeo je po njoj živeti. Za njega se veli da celoga života nije jeo masti ni zejtina, nego da je živeo samo o hlebu i vodi. I bio je devstvenik do kraja života svoga. Mnogo je bdio noću i Bogu se molio. Gospod ga ubrojao u svojih sedamdeset apostola. Po vaskrsenju Svome slavnome Gospod Isus njemu se javio naročito, kao što svedoči sveti apostol Pavle (1. Кor 15, 7). Bio episkop u Jerusalimu trideset godina, i revnosno upravljao crkvom Božjom. Po ukazanju Gospoda sastavio prvu Svetu liturgiju, koja je bila suviše duga za docnije hrišćane, te su je morali skraćivati sveti Vasilije Veliki i sveti Jovan Zlatoust. Obratio mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim. No kada dođe za prvosveštenika Anan, on sa drugim starešinama jevrejskim umisli ubiti Jakova kao propovednika Hristova. Jednom o prazniku Pashe, kada se beše mnogo naroda sabralo u Jerusalimu, rekoše mu starešine, da se popne na krov od hrama i da govori protiv Hrista. Sveti Jakov se pope i poče govoriti narodu o Hristu kao Sinu Božjem i istinitom Mesiji, o Njagovom vaskrsenju i Njagovoj večnoj slavi na nebesima. Razjareni sveštenici i starešine gurnuše ga s krova te pade i mnogo se povredi, no još bi u životu. U tom pritrča neki čovek te ga udari po glavi tako silno, da mu mozak izađe iz glave. I tako skonča mučeničkom smrću ovaj preslavni apostol Hristov i preseli se u Carstvo Gospoda svoga. Beše Jakovu šezdeset tri godine kada postrada za Gospoda svoga.