U vreme cara Antonina beše sveti Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom. U tome gradu beše ogromna većina neznabožaca, a sveti Averkije upravljaše svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine. U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Кada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni. Videvši to, neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah pet stotina njih primiše krštenje. Malo pomalo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se. Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sveti Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer. Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. Ljudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II veka.
Facebook citati
„MUDAR ĆOVEK UČI IZ SVEGA ŠTO GA OKRUŽUJE. OBIČAN ČOVEK UČI IZ SVOG ISKUSTVA. GLUP ČOVEK NE UČI, ON ZNA DA SVE ZNA…“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.