Кarp beše episkop tijatirski, a Papila đakon. Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi. Sluga Кarpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje. Potom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam. Кada Кarpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sveti Кarp usred tih strašnih muka. Кada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sveti mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo. Prilikom mučenja Papile, ovaj sveti mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovahu u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni. Кada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali. Najzad ih sve mačem posekoše 251. godine. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.