Tarah beše rodom iz Кlavdiopolja u Siriji; Prov iz Side Pamfilijske, a Andronik – sin znamenitog građanina efeskog. Mučeni sva tri zajedno od antipata Numerija Maksima u vreme cara Dioklecijana. Tarahu beše šezdeset pet godina u vreme mučenja. Кada ga antipat tri puta upita za ime, on sva tri puta odgovori: hrišćanin. Najpre ih tukoše štapovima, pa ih krvave i ranjave baciše u tamnicu. Potom ih ponovo izvedoše na istjazanje. Кada antipat savetovaše Prova da se odreče Hrista obećavajući mu počasti od cara i svoje prijateljstvo, odgovori Prov sveti: „Niti careve počasti hoću; niti tvoje prijateljstvo želim”. A kada prećaše svetom Androniku još većim telesnim mukama, odgovori mladi mučenik Hristov: „Telo moje pred tobom je, čini što hoćeš”. Posle dugotrajnih mučenja po raznim mestima ova tri sveta mučenika behu bačeni u pozorištu pred zverove. Pre njih behu neki drugi osuđenici u istom pozorištu rastrgnuti od zverova. No zverovi ne hteše škoditi svetiteljima, nego se i medved i lavica ljuta umiljavahu oko njih. Videći to, mnogi poverovaše u Hrista Boga i vikahu na antipata. Besan od ljutine i ljući od zverova, antipat naredi vojnicima, te uđoše i mačevima isekoše Hristove vojnike na komade. Tela im ostaše pomešana sa mrtvim telima ostalih osuđenika. Tri hrišćanina: Makarije, Feliks i Verije, koji prisustvovahu ubistvu svetih mučenika, dođoše te noći da uzmu tela njihova. No kako tela behu pomešana, a noć beše vrlo tamna, oni u nedoumici kako da raspoznaju tela mučenika, pomoliše se Bogu, i na jedanput pojaviše se tri sveće nad telima svetiteljskim. I tako oni ih uzeše i česno sahraniše.