Brat i sestra, iz Nikomidije. U vreme jednog strašnog gonjenja hrišćana od cara Maksimijana neki verni iz Nikomidije behu se sklonili iz grada i sakrili. Mladi Evlampije bi poslat u grad da donese hleba. Ušavši u grad, vide mladić carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana, nalepljenu na zidu, nasmeja se toj naredbi, smače je i pocepa. Zbog toga odmah bi izveden pred sudiju. Кada ga sudija poče savetovati, da se odreče Hrista, poče i Evlampije savetovati sudiju, da se on odreče lažnih idola i prizna Hrista kao jedinoga živoga Boga. Tada sudija naredi, te ga tukoše dugo dok ga krv ne obli i mučiše drugim ljutim mukama. Čuvši za mučenje svoga brata, devica Evlampija dotrča, da i ona zajedno sa bratom primi muke za Hrista. I ona bi bijena dok joj krv ne udari na nos i na usta. Potom ih baciše u vrelu smolu, pa u zažarenu peć, no oni silom krsnog znamenja i imena Hristova učiniše oganj bezopasnim. Najzad svetom Evlampiju odsekoše glavu, a sveta Evlampija izdahnu pre posečenja. Još biše pogubljeni dve stotine hrišćana, koji poverovaše u Hrista videći silu i čudesa sveta Evlampija i sestre njegove. Svi se ovenčaše vencima mučeničkim i pređoše u svoju nebesnu besmrtnu domovinu.