Sloven po poreklu. Кao rob kupljen nekim bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga, sina cara Vasilija Makedonca. Andrej beše krasan mladić telom i dušom. Teognost zavoli Andreju i dade ga da se uči pismenosti. Andrej se usrdno Bogu moljaše, i s ljubavlju crkvene službe pohođaše. Poslušavši neko nebesno javljanje, on se reši na podvig jurodstva Hrista radi. I jednom kad ode na bunar za vodu, on iscepa na sebi odelo i nožem iseče, pa se napravi lud. Ožalošćen time gospodar mu Teognost sputa ga u lance i odvede u crkvu svete Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve. No kako se Andrej ne popravi u očima gospodara svoga, pusti ga ovaj u slobodu kao umobolnog. Andrej sveti danju se pravljaše lud, a noću po svu noć se Bogu moljaše. Živeo je bez krova i utočišta. Noćevao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Od onoga što je primao, on je delio prosjacima, i to kad bi im dao, izrugao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer, svu nagradu očekivaše Andrej sveti samo od Boga. Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha. Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom svojom pokriva rod hrišćanski (v. Pokrov Bogorodičin 1. oktobar); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. godine i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.