Rođen u znamenitoj familiji, koja je bila srodna carskoj kući persijskoj (caru Artabanu) i jermenskoj (caru Кursaru). Кada ove dve kuće zaratiše među sobom, Grigorije se udalji u Кesariju Кapadokijsku, gde prvo pozna veru Hristovu, krsti se i oženi se. Iz toga braka imaše dva sina, Ortana i Arostana, i obojicu posveti na službu crkvi. Po smrti svoje žene vrati se Grigorije u Jermeniju i stavi se na službu caru Tiridatu. I služaše Grigorije verno caru svome, i car voljaše Grigorija. No kada car saznade, da je Grigorije hrišćanin, naljuti se veoma, i poče ga savetovati da se odrekne vere Hristove i pokloni idolima. Ne uspevši u tome ništa, Tiridat udari na Grigorija teške muke, i posle mnogih muka baci ga u jednu duboku jamu, ispunjenu svakim otrovnim gadom, da bi ga tako sasvim umorio. No Bog svevideći sačuva živa svetog Grigorija u toj jami punih četrnaest godina. Tiridat potom nastavi gonjenje hrišćana u carstvu svome, i udari na jedan ženski manastir, gde beše trideset sedam sestara sa igumanijom Gajanijom. Кada ih sve groznim mukama umori, polude Tiridat, i beše kao divlji vepar. Sestri carevoj pak javi se u snu neki muž presvetao i reče joj, da poludeli brat njen neće ozdraviti dokle se Grigorije ne izvadi iz jame. Izvađen iz jame sveti Grigorije isceli i krsti Tiridata. Potom Grigorije, po želji Tiridatovoj, posta episkopom Jermenije, i uz pomoć carevu, a najpre Božiju, prosveti svu Jermeniju i okolne strane verom Hristovom. I skonča sveti Grigorije svoj mnogotrudni život u starosti, oko 335. godine. Na njegovo mesto bi posvećen za episkopa sin mu Arostan, koji produži delo svoga oca, i telesnog i duhovnog. Arostan beše jedan od tristo osamnaest svetih Otaca na I vaseljenskom saboru.