Rođen u Кorintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sveto Pismo mladi Кiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog. U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Potom ode svetom Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimu i posla na Jordan svetom Gerasimu, gde Кiriak provede devet godina. Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir svetog Jevtimija, gde osta na bezmolviju deset godina. Posle toga menjaše mesto za mestom bežeći od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji svetog Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši sto devet godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sveti Кiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu svetog Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Кiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživevši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. godine.