Кći bogatog i znamenitog čoveka Pafnutija iz Aleksandrije. Od bezdetnih roditelja molitvom od Boga isprošena. Blagočesni roditelji njeni vaspitaše kćer svoju verom Hristovom. Ne hoteći da stupa u brak, mlada Efrosinija, da bi se sakrila od oca, svoga, preobuče se u muško odelo i prijavi se igumanu jednog manastira kao evnuh cara Teodosija s imenom Izmaragd. Iguman ga primi i predade na rukovodstvo duhovniku Agipitu. Svojim postnim i molitvenim podvigom Izmaragd brzo prevaziđe sve monahe u tom manastiru. Кada navrši trideset osam godina teškog podviga, poseti Pafnutije taj manastir, i iguman ga uputi Izmaragdu na molitvu i utehu. Izmaragd poznade Pafnutija a Pafnutije ne pozna Izmaragda. Кada otac ispovedi svoju tugu za izgubljenom ćerkom, reče mu Izmaragd, da ne gubi nadu, jer će još u ovom životu videti kćer svoju, i zamoli ga da opet k njemu dođe kroz tri dana. Кada Pafnutije opet dođe, Izmaragd ležaše na samrtnoj postelji. Tada samrtnik reče Pafnutiju: „Ja sam Efrosinija, kćer tvoja; ti si otac moj!” Otac dugo ne mogaše doći k sebi od užasnog iznenađenja. U tom izdahnu blažena Efrosinija, i otac njen ridaše nad njom. Pošto sahrani kćer svoju, Pafnutije i sam stupi u taj manastir, i useli se u keliju svoje upokojene i svete kćeri. Posle deset godina podviga upokoji se u Gospodu i Pafnutije sveti.