U vreme cara Prova, u III veku, kada nad Antiohijom načelstvovaše neki Atik, dođoše u Antiohiju dva hrišćanina, Trofim i Savatije, obojica ugledni i česni građani. No dogodi se baš u to vreme nečisto praznovanje i žrtvoprinošenje Apolonu u Dafni kod Antiohije. Atik se naročito staraše, da svi građani uzmu učešća u tom praznovanju. Pa kako neki videše Trofima i Savatija i javiše Atiku, da ovi stranci ne uzimaju učešća u njihovom praznovanju, uze ih Atik na sud, pa kad se ne odrekoše Hrista, vrže ih na muke jednog po jednog. Pošto izbi i namuči Trofima, posla ga u Frigiju, nekom Dionisiju, još ljućem mučitelju hrišćana, a on izvede iz tamnice Savatija i poče mu suditi. Кada mučitelj upita Savatija ko je i kakvoga je čina, on odgovori: „Čin i dostojanstvo moje, i domovina, i slava, i bogatstvo jeste Hristos Sin Božji, vazda živi, čijim promislom vasiona stoji i upravlja se”. Zato ga biše i trzaše i strugaše gvožđem, dok mu se kosti pod mesom ne ukazaše. U tim mukama i skonča. A Trofima mučitelj Dionisije udari na velike muke, i držaše ga u tamnici još za veće. Tada dođe Trofimu u tamnicu i služaše mu senator neki Dorimedont, potajni hrišćanin. Кada ovo doznade mučitelj, stade mučiti obojicu podjednako, pa ih najzad baci pred zverove. No zverovi ih ne dirnuše. Dorimedont sveti naročito držaše medvedicu vukući je za uši, da bi ga rastrgla, ali se medvedica pri svem tom umiljavaše. Mučitelj naredi, naposletku, te posekoše mačem svetog Trofima i Dorimedonta. Duše ovih svetih mučenika sad caruju na nebesima.