Od mladosti svedušno pošao za Hristom, oslobodivši se od dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se razdavši sve svoje imanje ništim i ubogim, a drugoga velikim postom. I tako prvo sebe isceli, pa onda poče drugima davati isceljenje. Bestrastan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga Evmenije zasija svetlošću, koja se ne mogaše sakriti. Pa kao što je pisano „Ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji” (Mt 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta. Videše ga ljudi i izabraše za episkopa u Gortinu. Кao episkop on upravljaše stadom Hristovim kao pastir dobri. Beše otac sirotim, bogatstvo ništim, uteha žalosnim, iscelitelj bolnim, i predivan čudotvorac. Molitvom je činio čudesa mnoga: opaku zmiju umrtvio, demone izgonio, bolesnike mnoge iscelio; i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi. U Tivaidi molitvom kišu isprosi u Boga u vreme suše; i tamo najzad i skonča zemni život svoj i preseli se u večne obitelji Gospoda svojega. Živeo i delovao u VII veku.