1540 – Papa Pavle III odobrio je bulom „Regimini militantis ecclesiae“ osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601 – Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.

1825 – Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862 – Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891 – Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana „Oblomov“, u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam „oblomovština“ – sinonim za parazitizam i apatiju („Obična priča“, „Ponor“, „Uspomene o Bjelinskom“).

1901 – Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora partizanskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima oktobra 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902 – Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne „Politike“, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta („Od nemila do nedraga“, „Malo vode na dlanu“, „Pozorišne kritike“).

1917 – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu („Balerina, „Kupačica“, Pralja“).

1922 – Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom, dve godine pošto se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939 – Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli glavni grad Poljske.

1940 – Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt sila Osovine Berlin-Rim-Tokio.

1947 – U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). To savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962 – U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964 – Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Drugi su tvrdili da Osvald koji je ubijen dva dana posle atentata, nije bio jedini atentator, a možda i da nije ni učestvovao u atentatu.

1968 – Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar koji je vladao od 1932, zbog moždanog udara se povukao s mesta premijera.

1970 – Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 – Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija. Odnosi su vraćeni na nivo ambasadora tek 1998, kada su vlasti Irana odustale od „fatve“ – verske osude kojom je tražena smrt Rušdija.

1996 – Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 – Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000 – Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno je pozdravilo proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji je najavila vlast.

2000 – U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.

2001 – Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Cug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002 – Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003 – Umro je Donald O’Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu „Pevajući na kiši“.

2006 – Haški Tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske, Momčila Krajišnika, na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.

2009 – Umro je kolumnista NJujork tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade, Vilijam Sefajr, stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.

2011 – Umro je australijski naučnik i ginekolog Karl Vud zaslužan za prvo vantelesno začeće.

2011. – Preminuo Dejvid Kroft, britanski TV producent i scenarista, autor serije „Alo, alo“.

2012. – Umro Herbert Lom, britanski filmski i TV glumac, poznat po ulozi inspektora Drajfusa u serijalu „Pink panter“ Blejka Edvardsa u kojem mu je partner bio Piter Selers.