Sveti Joakim beše sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana beše ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron. Taj Matan imaše tri kćeri: Mariju, Sofiju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju; Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku svetog. Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima, i u starim danima svojim rodi Presvetu Bogorodicu Mariju. Joakim i Ana pedeset godina življahu u braku i behu besplodni. Življahu bogougodno i tiho, i od svih prihoda svojih jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima a treću žrtvovahu hramu. A behu imućni dobro. Jednom kada pod starost odoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, ukori ih prvosveštenik Isahar govoreći Joakimu; „Nisi dostojan, da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan”. Tako i drugi, koji imahu dece, gurahu Joakima pozadi sebe kao nedostojna. To veoma ožalosti ove dve stare duše, te s velikom tugom vratiše se domu svome. Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo, kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti. Bog im posla angela svoga, koji im objavi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojim će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu”. I odmah Ana zače i u devetom mesecu rodi Svetu Devu Mariju. Sveti Joakim požive na zemlji osamdeset a Ana sedamdeset devet godina, i predstaviše se Gospodu (v. 25. jul).