19. p.n.e. Umro Publije Vergilije Maron, pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida“. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga uzeo za vodiča kroz podzemlje u „Božanstvenoj komediji“.

1327. Engleski kralj Edvard II ubijen u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

1452. Rođen italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba s papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao mnoga književna dela i kontroverzne rasprave. Smatran mračnim fanatikom, ali i pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

1792. Na prvoj javnoj sednici Konventa, revolucionarnog parlamenta, ukinuta monarhija u Francuskoj.

1832. Umro škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Veverli“. Skupljao i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. U engleskom prevodu objavio srpsku narodnu pesmu „Hasanaginica“. Izvršio uticaj na evropski roman.

1846. Rođen srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo prvi socijalistički list u Srbiji Radenik, 1871. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.

1860. Umro nemački filozof Artur Šopenhauer. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana.

1866. Rođen engleski književnik Herbert Džordž Vels. Prvim romanom, „Vremeplov“, utemeljio naučnu fantastiku.

1938. Vlada Čehoslovačke prihvatila britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

1939. Rumunski fašisti, pripadnici Gvozdene garde, ubili premijera Rumunije Armanda Kalineskua.

1949. U Kini formirana Centralna narodna vlada, na čelu s Mao Cedungom. Cedung 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1956. U atentatu smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro osam dana kasnije, nasledio ga sin Luis.

1957. Umro norveški kralj Hakon VII. Vladao od 1905, kada ga je, po ukidanju norveško-švedske unije, parlament Norveške izabrao za kralja. U I svetskom ratu održao neutralnost Norveške, kada su Nemci u II svetskom ratu okupirali Norvešku izbegao u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga sin Olaf V.

1964. Malta postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972. Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor na hiljade protivnika režima. Markos ostao na vlasti do 1986.

1973. Jugoslavija prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kom je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1974. Umro američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara. Poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vesternima.

1992. Meksiko i Vatikan uspostavili pune diplomatske odnose, posle 130 godina dugog prekida.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Parlament pod optužbom da poslanici blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali se u zgradi Parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

1996. Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, nađeno oko četiri kilograma heroina. Predsednik osumnjičen za veze s narko-mafijom, Vlada saopštila da se radi o nameštaljci.

1999. Na Tajvanu u zemljotresu poginulo više od 2.100 osoba, povređeno oko 8.700.

2000. Vlada Rusije odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije pošto su SAD navele zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

2003. Posle 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, uništen posmatrački brod Galileo, deo programa NASA.