480. p.n.e. – U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla (Themistokles) porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I (Xerxes), čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519 – Portugalski moreplovac Fernando Magelan (Magalhanes) isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod „Viktorija“ sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.

1697 – U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.

1833 – Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista „Il Secolo“ i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.

1842 – Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Djuer (James Dewar), pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).

1863 – Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim (Grimm) osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom „Nemačkom rečniku“ (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1870 – Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emmanuele) ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.

1928 – Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.

1934 – Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone (Sofia Scicolone), poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film „Dve žene“. Proslavila se filmovima „Čočara“, „Crna orhideja“, „Hleb, ljubav i …“, „Čežnja pod brestovima“.

1945 – Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.

1957 – Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius) autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme „Finlandija“.

1960 – Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.

1970 – Sovjetski kosmički brod „Luna 16“ spustio se na Mesec i pokupio uzorke mesečevog tla.

1976 – Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.

1977 – Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150. članica međunarodne organizacije.

1979 – Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoafričkog carstva, oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako (David Dacko) vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.

1981 – Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora (bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1984 – U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.

1990 – Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovor o ujedinjenju dveju država.

1990 – Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.

1991 – Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

2000 – U Moskvi je umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961, u brodu „Vostok 2“, proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.

2001 – Albanski teroristi započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.

2003 – Bivši američki predsednik Bil (Bill) Klinton zvanično je otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.

2005 – U Beču je umro poznati „lovac na naciste“ Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka, Franc Štangl.

2008 – Više hiljada ljudi učestvovalo je na mirovnim protestima u Berlinu i Štutgartu u Nemačkoj, i Mančesteru u Velikoj Britaniji protiveći se ratu u Avganistanu.

2011 – U sukobima u Jemenu nakon što je policija upotrebila snajpere i minobacačku vatru u masovnim protestima protiv predsednika Jemena Ali Abdulaha Saleha, koji je na vlasti skoro 33 godine, poginulo je 60 ljudi tokom tri dana.

2011 – Slovenački parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora.

2012 – Francuski muzej Luvr otvorio je odeljenje posvećeno islamskoj umetnosti, sa oko 18.000 umetničkih predmeta koji datiraju od sedmog do 19. veka, u čiju 11-godišnju izgradnju je uloženo 100 miliona evra.

2014 – Nacionalna partija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Novom Zelandu, što je novozelandskom premijeru Džonu Keju obezbedilo treći uzastopni mandat.

2015 – Na prevremenim izborima u Grčkoj, drugim od početka godine, pobedila je Siriza (Syriza) na čelu sa Aleksisom Ciprasom (Alexis Tsipras), koja će vladu formirati sa desničarskom strankom „Nezavisni Grci“. Nova koaliciona vlada Grčke i nakon drugih prevremenih izbora ostaje u istom sastavu kao i prethodna, čija je ostavka te izbore izazvala.