EDUKACIJA GRAĐANA O VAŽNOSTI I ZNAČAJU OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Nezaobilazan i veoma bitan segment u celokupnom procesu očuvanja životne sredine u svim razvijenim evropskim zemljama je svakako edukacija celokupne populacije. Na žalost, Srbija se još uvek ne može pohvaliti da njeni građani i građanke imaju dovoljno veliku, razvijenu i probuđenu svest o ekologiji i u konačnici značaju zaštite životne sredine. Međutim, treba konstatovati da je u zadnjih desetak godina primetan vidan napredak u smislu povećanog nivoa aktivnosti na polju sveobuhvatnog ekološkog edukovanja.

Brojni su problemi, pre svega ekonomski (ima naravno i drugih), sa kojima se građani Srbije svakodnevno susreću zadnjih tridesetak godina. Egzistencijalne stvari su nam bile kud i kamo bitnije od ekologije i same brige o prirodi. Često smo svedoci kako se iz automobila koji je u pokretu neposredno ispred nas izbacuje plastična kesa, PVC boca, prazna kutija cigareta i ostali otpad… Redovno pojava su ogromne količine komunalnog otpada u šumskim pojasevima, u priobalju reka i jezera, a divlje deponije su i dalje prisutne u našoj okolini.

Divlja deponija na potezu Kruševac – Trstenik

Opšta saglasnost stručnjaka iz oblasti ekologije je da nema značajnog pomaka u očuvanju životne sredine ukoliko ne postoje sledeća tri elementa:

1. Svest o postojanju problema kao ispoznaja njegovog nastanka,
2. Potreba i konačno odluka da se taj problem reši i
3. Način kako će se pomenuti problem rešiti.

Za sva tri gore navedena elementa potrebna je, pre svega, razvijena svest kod građana koja se stiče kroz znanje i razumevanje. Iz ovoga zasigurno proizilazi da je edukacija celokupne populacijeod krucijalnog značaja.

Edukacija građana i građanki treba da se sprovodi na nekoliko posebnih nivoa:

1. Kroz redovno školovanje,
2. Alternativna edukacija,
3. Putem sredstva javnog informisanja,
4. Kroz promotivne kampanje

U Republici Srbiji su sva četri pomenuta nivoa nedovoljno razvijena. Ipak, postoje vidljivi pomaci u odnosu na period od pre tridesetak godina. Ali tada nije bilo skoro ničega pa je bilo kakav pomak od ništa, zapravo nešto.

Potpisivanje ugovora o dodeli sredstava za sufinansiranje realizacije projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada i njegovog uklanjanja, u 2024.godini.

U zadnjih desetak godina značajno je povećana edukacija u osnovnim školama ali možemo zaključiti da je to još uvek nedovoljno. U srednjim školama gotovo da nema časova iz oblasti ekologije (izuzetak su otvorena odeljenja koja školuju ekološke tehničare). Otvoreno je nekoliko studijskih programa na fakultetima koji se bave ovom problematikom, ali i pored svega to nije dovoljno.

Alternativna edukacija sprovodi se najčešće kroz različite ad-hoc projekte NVO, aktivnostima lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva. Može se reći i da se mediji ne bave konstantno ovom problematikom. Postoji par specijalizovanih emisija koje se bave ekologijom na kanalima sa nacionalnom frekvencijom kao i emisije koje se emituju i na pojedinim lokalnim medijima. Međutim, ti sadržaji uglavnom imaju kritički pristup prema određenim negativnim pojavama, dok je onaj edukativni deo sveden na minimum.

Edukacija najmlađih

Opšte je mišljenje da će se u perspektivi najbolji rezultati postići prvenstveno edukacijom naših najmlađih kojih će biti razvijena svest o značaju i očuvanju životne sredine.

Edukacija iz oblasti zaštite životne sredine, kao važan element opšteg obrazovanja i kulture mlade generacije, mora se svakodnevno razvijati u porodici, a naročito kroz sistem obrazovanja.

U cilju unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada iz oblasti zaštite životne sredine u predškolskim ustanovama vaspitači su ukazali na potrebu vlastite edukacije tokom studija, a kasnije i na potrebu permanentog stručnog usavršavanja putem seminara ili saradnje sa društvima za zaštitu životne sredine. Takođe je značajno angažovanje stručnog lica iz ove oblasti, koji bi vaspitačima pružao stručnu podršku u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Osavremenjavanje radnih prostora i instrumenata za rad bi u značajnoj meri olakšalo vaspitno-obrazovni rad.

Neophodno je i organizovanje češćih poseta prirodi, botaničkoj bašti, prirodnjačkom muzeju, nacionalnim parkovima, zaštićenim prirodnim dobrima, organizovanje škole u prirodi itd. U predškolskim ustanovama je od krucijalnog značaja osmišljavanje i uvođenje planova i programa iz oblasti zaštite životne sredine koji bi bili prilagođeni uzrastu predškolske dece. Tako bi na adekvatan način podstakli razvoj svesti kod dece o značaju očuvanja životne okoline.

…

Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine

Na nacionalnom nivou se predlažu kratkoročne i srednjoročne mere u obrazovanju i razvijanju javne svesti iz oblasti zaštite životne sredine .

U kratkoročnom periodu posebno treba raditi na:

• integraciji obrazovanja o životnoj sredini u sve nivoe obrazovno-vaspitnog sistema,

• pružanju podrške obrazovno-vaspitnim institucijama radi promovisanja zaštite životne sredine i uključivanju održivosti u njihovo svakodnevno funkcionisanje (energetska efikasnost, ušteda vode, itd),

• unapređivanju profesionalnog obrazovanja o životnoj sredini (edukacijom donosilaca odluka i zaposlenih).

Reforme obrazovanja i razvijanja javne svesti u srednjoročnom periodu treba da budu usmerene na:

• veće uključivanje sadržaja iz oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja u nastavni program vaspitno-obrazovnog procesa, obuku nastavnika, dalji razvoj nastavnih metoda i didaktičkih sredstava,

• proširivanje i unapređivanje profesionalnog obrazovanja u oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja radi pripreme stručnjaka za integralno upravljanje životnom sredinom u skladu sa principima održivog razvoja,

• intenzivan rad na podizanju svesti i razvijanju ekološke kulture svih kategorija stanovništva, uključujući rad sa najmlađima.

…