1552 – Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao „Beogradsko četvorojevanđelje“. Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije smrti je preuzeo njegovu štampariju. „Četvorojevanđelje“ je dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.

1753 – Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti, rad slovenskih prosvetitelja Chirila i Metodija, azbuku i staroslovenski jezik. Dela: „Istorija češkog jezika i književnosti“, „Gramatika češkog jezika“, „Gramatika staroslovenskog jezika“, slavističke zbirke „Slavin“, „Slovanka“.

1761 – Rođen je grof Sava Tekelija, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, predsednik Matice srpske, dobrotvor srpskog naroda. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu „Tekelianum“ pod upravom Matice srpske (za čije je osnivanje on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik iz Arada (danas Rumunija) aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomogao brojne srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.

1786 – Rođen je američki nacionalni junak Dejvi Kroket, član Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je 1836. braneći s teksaškim dobrovoljcima tvrđavu Alamo, u okršaju sa znatno nadmoćnijim meksičkim trupama. Meksiko je tada, bez uspeha, pokušavao da sačuva svoju teritoriju Teksas.

1786 – Umro je pruski kralj Fridrih II Veliki, čovek čije ime je sinonim za militarizam. Tokom vladavine od 1740. do smrti 1786. od Pruske je stvorio evropsku silu prvog reda.

1850 – Umro je argentinski general i nacionalni heroj Hose de San Martin, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio latinoamerički pokret za nezavisnost, oslobodilac današnje Argentine, Čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti. Ukinuo je ropstvo, proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke.

1876 – Rođen je srpski generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević „Apis“. Bio je glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 11. juna 1903. poznate kao „Majski prevrat“ (po starom kalendaru). Potom postaje načelnik Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba Srpske vojske. Organizacija koju je predvodio poznata kao Crna ruka u periodu između 1903. i 1914. držala je u strahu čitav državni vrh Srbije. Zbog pokušaja atentata na regenta Aleksandra streljan je u Solunu 1916. Pedesetih godina organizovana je revizija Solunskog procesa najverovatnije s ciljem da se iskompromituje odavno pokojni (od 1934.) kralj Aleksandar Karađorđević.

1893 – Rođena je američka filmska glumica Me Vest, koja se iskazala kao izuzetan komičar, ali su je mnogi kritičari prevashodno smatrali seks simbolom. Zbog uloge u predstavi „Seks“ 1926. u jednom brodvejskom pozorištu, čak je osuđena na osam dana zatvora. Filmovi: „Seks“, „Dijamantska Lili“, „Nisam anđeo“, „Klondajk Eni“, „Svaki dan je praznik“, „Idi na zapad, mladi čoveče“, „Mura Brekendridž“, „Učinila mu je krivo“.

1896 – Džorž Karmak je otkrio zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnjih „zlatnih groznica“ i istoriji.

1908 – Umro je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.

1913 – Rođen je Mark Felt, agent američkog FBI, „duboko grlo“ čuvene afere Votergejt. Felt, bivši zamenik direktora američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima „Vašington posta“ Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje Demokrata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.

1929 – Rođen je američki pilot Frensis Geri Pauers, koji je oboren 1960. dok je iznad sovjetske teritorije leteo špijunskim avionom tipa „U-2“, što je izazvalo veliku diplomatsku krizu između SAD i Sovjetskog Saveza. Pauers se tada spasao iskakanjem, zarobljen je i 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

1941 – Nemački okupatori su u Drugom svetskom ratu obesili o bandere na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih građana i ostavili ih da vise više dana. Prethodno su ih streljali u dvorištu Gestapoa: studenta Milorada Pokrajca, krojačkog radnika Jovana Jankovića, obućara Svetislava Milina, seljaka iz okoline Sopota Velimira Jovanovića i borca Kosmajskog partizanskog odreda Ratka Jevića.

1943 – Rođen je američki filmski glumac Robert De Niro. Dobio je Oskara za uloge u filmovima „Kum II“ i „Razjareni bik“. Ostali filmovi: „Taksista“, „Dvadeseti vek“, „Bilo jednom u Americi“, „Lovac na jelene“, „Njujork, Njujork“, „Vrelina“, „Obožavalac“.

1945 – Vođa indonežanske borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno proglasio je posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu nezavisnost Indonezije, čemu se usprotivila Holandija. Sukarno je 1927. osnovao Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalističke politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku s robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do japanske okupacije Indonezije (Holandske Istočne Indije) tokom Drugog svetskog rata 1942, posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske republike 1945. Holandija, koja je vojno intervenisala, nije priznala tu vladu i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma u junu 1949 (kojim je i stvarno Indonezija postala nezavisna – osim Zapadnog Irijana koji je pripojen šezdesetih). Doživotnim predsednikom proglašen je 1963. ali je lišen svih funkcija 1967. dve godine posle vojnog udara generala Suharta.

1960 – Afrička država Gabon stekla je nezavisnost od Francuske. Ranije je bila sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.

1975 – Sovjetski ledolomac na nuklearni pogon „Artika“ postao je prvi brod koji je prispeo na Severni pol.

1976 – U zemljotresu koji je izazvao katastrofalnu plimu, na filipinskom ostrvu Mindanao poginulo je oko 8.000 ljudi.

1985 – U eksploziji automobila-bombe koju su u hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 60 osoba.

1987 – Nacistički ratni zločinac Rudolf Hes, zamenik Adolfa Hitlera, pronađen je mrtav pošto se obesio električnim kablom u ćeliji zatvora „Špandau“. U maju 1941. navodno na svoju ruku, avionom je odleteo u Škotsku u nameri da kod britanske vlade izdejstvuje separatni mir s Nemačkom. Njegov predlog nije prihvaćen i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju.

1988 – Od eksplozije bombe podmetnute u vojni avion, ubrzo posle poletanja poginuo je pakistanski diktator general Mohamed Zija ul Hak, koji je na čelo države došao 1977, pošto je vojnim udarom oborio premijera Zulfikara Ali Buta i potom se proglasio šefom države. S predsednikom Pakistana poginuo je i ambasador SAD u Islamabadu Arnold Rafel.

1990 – Kao odgovor na noćni napad specijalnih snaga hrvatske policije na milicijske stanice u Benkovcu i Obrovcu, dolazi do otpora lokalnih Srba u Kninskoj Krajini, preuzimanja oružja lokalnog sastava milicije i postavljanja barikada na saobraćajnicama.

1990 – Irak je dramatično zaoštrio zalivsku krizu saopštenjem da će zapadne civile smestiti u vojne baze i ostale ključne objekte dok ne prođe ratna opasnost.

1996 – S kosmodroma u Bajkonuru u vasionu je poletela prva Francuskinja Klodi Andre Dešaj, koja je potom provela 16 dana u naučnoj misiji na ruskoj svemirskoj orbitalnoj stanici „Mir“.

1998 – Predsednika SAD Bila Klintona u Beloj kući je četiri sata ispitivao nezavisni tužilac Kenet Star, posle čega je šef američke države na televiziji opisao seksualne odnose s pripravnicom u Beloj kući Monikom Luinski kao „nepodobnu vezu“.

1999 – U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmir, oko 150 kilometara jugozapadno od Istanbula. Prema zvaničnim turskim podacima, poginule su 18.373 osobe, a povređeno je 48.901.

2015 – Preminuo je Arsen Dedić, poeta, muzičar, pevač, šansonjer. Već u petnaestoj godini svirao u pozorišnom orkestru i u Šibenskom narodnom sastavu. Diplomirao je flautu na Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1964. a prvi LP „Čovek kao ja“, objavio je 1969. Prvu knjigu poezije „Brod u boci“ obelodanio je 1971. i ona je imala niz izdanja i ukupan tiraž od čak 80.000. Pisao je muziku i za teatar, film i TV. U negdašnjoj Jugoslaviji uživao je izuzetnu popularnost i ugled.