Postradaše svi za čistotu vere izrailjske od cara Antioha, zvanog od jednih Epifanos (prosvetljeni), a od drugih Epimanis (bezumni). Zbog velikih greha u Jerusalimu, a naročito zbog otimanja oko vlasti arhijerejske, i zločina, učinjenih prilikom tog otimanja, popusti Bog veliku bedu na sveti grad. Antioh htede pošto-poto da nametne Jevrejima idolopoklonstvo jelinsko na mesto vere u jednoga živoga Boga, i činjaše sve u tome pravcu. Pomagahu tu njegovu misao i neki verolomni arhijereji i druge starešine jerusalimske. Jednom dođe sam car u Jerusalim i naredi, da svi Jevreji jedu svinjsko meso, protivno zakonu Mojsijevu. Jer jedenje svinjskog mesa beše očigledan znak, da se neko odrekao vere izrailjske. Starac Eleazar, sveštenik i jedan od sedamdeset prevodilaca Starog Zaveta na grčki jezik, ne hte jesti svinjskog mesa. Za to bi mučen i u ognju spaljen. Vraćajući se u Antiohiju, car uze sobom sedam sinova, zvanih Makaveji, i majku njihovu Solomoniju. Sedam braće Makaveja zvahu se: Avim, Antonin, Eleazar, Gurije, Evsevon, Alim i Markel. Na oči majke opaki car mučaše jednog po jednog sina, derući svakome kožu s lica i bacajući ih potom u oganj. Oni svi hrabro pretrpeše muke i smrt, no vere se svoje ne odrekoše. Najzad i majka, kada vide i svog poslednjeg trogodišnjeg sina u ognju, i sama skoči u oganj i izgori, predavši dušu Bogu. Svi česno postradaše za veru u jednog živoga Boga oko 180. godine pre Hrista.