Rođen u Кapadokiji od blagočestivih roditelja, Vasilija i Evdokije. U vreme cara Teofila (829-842) Evdokim beše mlad oficir u vojsci. No i kao vojnik on ulagaše sav trud, da živi po zapovestima jevanđelskim. Čuvaše čistotu svoju neporočno, i izbegavaše da govori ma s kojom ženom osim majke svoje; beše milosrdan prema bednima, brižljiv u čitanju sveštenih knjiga, i još brižljiviji u molitvama Bogu. Izbegavaše sujetne zabave i praznoslovlje. „Usred meteža i sujete svetske beše kao krin usred trnja i kao zlato usred ognja”. Zbog njegovih neobičnih dobrodetelji car ga postavi za vojvodu kapadokijskog. Na tom visokom položaju Evdokim se staraše da bude pravedan pred Bogom, i pravedan prema ljudima. No po Božjem Promislu skonča rano, u trideset trećoj godini svojoj. Njagove mošti pokazaše se celebne. Jedan sumašedši čovek dotaknu se groba njegova i ozdravi; tako i jedno uzeto dete ustade i bi zdravo. Posle osamnaest meseci njegova majka otvori sanduk i nađe telo njegovo kao živo, bez ikakva znanja truljenja. I divan miris dizaše se od tela svetiteljeva. Mošti mu docnije behu prenete u Carigrad, i sahranjene u novoj crkvi Svete Bogorodice, koju ustrojiše roditelji ovoga pravednoga Evdokima.