Rodom iz grada Tira, ćerka namesnika carskog Urbana, idolopoklonika. Ne zna se iz kakvih razloga roditelji njeni dadoše joj to ime, Hristina, no ono skrivaše u sebi tajnu njenog budućeg sledovanja Hristu. Do svoje jedanaeste godine ona ne znade ništa o Hristu. A kada joj bi jedanaest godina, otac njen, da bi je skrio od sveta zbog njene izvanredne lepote do potpunog uzrasta, odredi joj najviši sprat jedne visoke kule, da tu živi. Ustroji joj sve udobnosti za život, dade joj robinje na službu, i postavi u njene odaje idole srebrne i zlatne, da im svakodnevno prinosi žrtve. No duši mlade Hristine beše teskobno u toj idolopokloničkoj sredini. Gledajući kroz prozor danju u sunce i sve krasote sveta, a noću u čudesno jato sjajnih zvezda, ona po svome prirodnom razumu dođe do čvrste vere u jednoga živoga Boga. Milostivi Bog, videći njenu čežnju za istinom, posla joj angela svoga koji je prekrsti krsnim znamenjem, nazva je nevestom Hristovom i pouči je potpuno u bogopoznanju. Tada Hristina polupa sve idole u svojim odajama, i time izazva divlju jarost kod svoga oca. Otac je izvede na sud i predade je mukama a potom baci u tamnicu nameravajući, da je sutradan poseče mačem. No te noći zdrav čitav Urban izvrže dušu svoju i ode u grob pre kćeri svoje. Zatim dva namesnika, Dion i Julijan, produžiše istjazavanje ove svete device. Hristinina hrabrost u trpljenju i čudesa, koja počini silom Božjom, obratiše mnoge neznabošce tirske u Hrišćanstvo. Za vreme mučenja Hristine Dion najedanput pade mrtav usred naroda. Njagov naslednik Julijan odseče Hristini grudi i jezik. Mučenica uze svoj jezik rukom i baci ga u oči Julijanu. I ovaj najednom posta slep. Najzad, muke njene za Hrista svršiše smrću pod oštrim mačem, a njen život produži se u besmrtnom carstvu angelskom. Česno postrada sveta Hristina u III veku.