Sin sveštenički, iz grada Sarira. Odveden u ropstvo u Vavilon sa carem Jehonijem i mnogim drugim Izrailjcima, Jezekilj je, živeći u ropstvu prorokovao dvadeset sedam godina. Bio je savremenik proroka Jeremije. I dok je Jeremija učio i prorokovao u Jerusalimu, dotle je Jezekilj učio i prorokovao u Vavilonu. Proročanstva Jeremijina behu doznavana u Vavilonu, a proročanstva Jezekiljeva behu doznavana u Jerusalimu. I oba ova sveta muža saglašavahu se s proročanstvima jedan drugoga. I oba behu ozlobljavani i mučeni od nevernog roda jevrejskoga. Strašna i neslihana viđenja imaše sveti Jezekilj. Pri reci Hovaru vide nebesa otvorena, oblak, i oganj i blistanje, i četiri životinje kao rastopljen bakar. Jedna životinja imaše lice čovečje, druga lavovsko, treća teleće, a četvrta orlovsko. Lice čovečje označava Gospoda vaploćenog kao čoveka, lice lavovsko Njagovo Božanstvo, lice teleće Njagovu žrtvu, lice orlovsko Njagovo vaskrsenje i vaznesenje. Drugom prilikom pokaza mu se slika vaskrsenja mrtvih. Naime, vide prorok dolinu punu mrtvačkih kostiju suhih, i kad duh Božji na njih siđe, svi mrtvaci oživeše i ustaše na noge svoje. Još vide najstrašniju propast Jerusalima, kada gnev Božji sve pokosi osim onih koji ranije behu obeleženi grčkim znakom zvanim Tav, a taj znak je kao naše slovo T, što je opet znak krsta. Zloba jevrejska ne poštedi ni ovoga svetoga muža. Ogorčeni na nj što ih izobličavaše, Jevreji ga vezaše konjima za repove i rastrgoše. Sahranjen u istu grobnicu gde i Sim, sin Nojev.