Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova, roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda Čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči Njagove i videše čudesa Njagova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sveti Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski, pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne boje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, Кrst časni. Кada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika, tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad i stado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad, i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.