Rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivih. Rano ostao siročetom,no Promislom Božjim neki vojvoda uze ga, dovede u Carigrad i dadega tamo na nauke. Zbog krotosti i smernosti svoje bioljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara onoga za vojvodu, a Atanasija za – igumana. Кao neko predskazanje! Svršivši škole Atanasije (do postriženja Avramije) udalji se u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore, gde se podvizavaše kao učenik čuvenog tada Mihaila Maleina. Želeći još tešnjeg podviga on se preseli u Sv. Goru na bezmolvije. No oko njega se počnu skupljati mnogi želatelji podvižničkog života, te on bi primoran da zida svoju slavnu Lavru. U tome mu obilno pomagahu carevi Vizantijski, najpre Nikifor Foka, koji je i sam nameravao povući se i zamonašiti se, a po tom Jovan Cimishije. Mnogobrojna iskušenja navaljivala su na Atanasija i od demona i od ljudi, no on je kao hrabri vojnik Hristov sve odolevao i pobeđivao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome. Pun blagodati Božje on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti za uvek Ikonomisa (Igumanija) manastira. U radu i u molitvi Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca ipastira. Smrt mu je došla iznenadno. Jednom se on podigao sa šestoricom monaha nad jednu novosagrađenu prepratucrkve, da pregleda zid, koji tada zidahu, no zid se provali i njih sve zatrpa. Tako skonča ovaj veliki svetilnik monaštva 980 god. Posle smrti on se više puta javljao svojoj sabraći, bilo da uteši ili nakara.