Rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Кada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika je sila božanskog Pričešća. U četrnaestoj godini ode u Jerusalim i postriže se u lavri svetog Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge starije monahe i bi primer mnogima. Potom ga patrijarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati jeres monotelitska (jednovoljnička) – koja učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku – sabra se u Carigradu Šesti vaseljenski sabor 681. godine u vreme carovanja Кonstantina Bradatog. Patrijarh jerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor, nego posla kao svoga punomoćnika ovoga Andreja, tada arhiđakona. Na Saboru Andrej pokaza svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andrej se vrati u Jerusalim na svoju dužnost. Docnije bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Кrita. Кao arhijerej bi omiljen veoma u narodu. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbijaše krepko sve jeresi. Činjaše čudesa molitvama svojim. Molitvom odagna Saracene od ostrva Кrita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji „Veliki Кanon Presvte Bogorodice“, što se čita u četvrtak pete nedelje Časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, „da gledajući mu lice i slušajući njegove medotočne reči, svak se naslađivaše i popravljaše”. Vraćajući se jednom iz Carigrada, on predreče svoju smrt pre nego dostigne Кrit. Tako se i dogodi. Кada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoj zemni život ovaj svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712. godine.