Mladić, dvorjanin cara Trajana i potajni hrišćanin. Jednom kada car Trajan sa svima dvorjanima svečano pronošaše žrtve idolima, Jakint izostade od ove skverne svečanosti. Zato bi optužen i pred cara na sud izveden. Car ga savetovaše, da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Ali Jakint osta tvrd kao dijamant, i reče caru: „Ja sam hrišćanin, Hrista poštujem, Njamu se klanjam, i Njamu prinosim na žrtvu živu sebe samog”. Izbijen, popljuvan, sastrugan, ovaj sveti mučenik bi bačen u tamnicu. Po naredbi carevoj ništa mu ne davahu za jelo osim idolskih žrtvoprinosa. No Jakint to ne hte jesti, i posle osam dana umre u tamnici. I videše tamničari dva svetla angela u tamnici: jedan pokrivaše telo mučenikovo svojom svetlom odećom, a drugi polagaše divan venac na glavu njegovu. I sva tamnica beše svetla i mirisna. Česno postrada mladi Jakint i večnom slavom uvenča se 108. godine.