1645 – U građanskom ratu u Engleskoj snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa porazile su kod Nejzbija rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinejta.

1777 – Kongres SAD je prihvatio, kao zvaničnu, državnu zastavu „zvezda i pruga“ koja se, osavremenjena, koristi i danas.

1789 – Engleski kapetan Vilijam Blaj sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao je na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija pošto se posada broda „Baunti“ pobunila i preuzela komandu nad brodom.

1798 – Rođen je češki istoričar i političar František Palacki, vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1800 – Napoleon Bonaparta porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.

1811 – Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana „Čiča Tomina koliba“.

1837 – U Napulju je umro italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka („Silviji“, „Dijalozi i eseji“ „Zibaldon“, dnevnik „Misli“).

1894 – Rođena je Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu „Narodne igre“ u sedam tomova.

1904 – Umro je pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti („Đulići“ i „Đulići uveoci“).

1924 – Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije („Kako ispiti sunce“, „Živeti na zemlji“).

1928 – Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.

1928 – Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto „Če“ Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

1936 – Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti („Makar Čudra“, „Mati“, „Na dnu“).

1940 – Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza.

1941 – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.

1943 – U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je banjalučki književnik, novinar, revolucionar, učesnik Narodno-oslobodilačke borbe Veselin Masleša. Posthumno je proglašen Narodnim herojem Jugoslavije.

1946 – Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.

1962 – U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.

1966 – Vatikan je objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga. Popis dela koje po crkvenoj zabrani katolički vernici nisu smeli da čitaju, 1559. je objavio papa Pavle IV.

1968 – Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. („Vode i zemlje“, „A veče je tu“, „Život nije san“ „Utopljena oboa“).

1986 – Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove („Univerzalna istorija beščašća“, „Maštarije“, „Alef“, „Izveštaj o Brodiju“, „Peščana knjiga“).

1990 – U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku nove vlasti – kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.

1992 – U Beogradu je prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji „Poslednje zvono“ s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

1993 – Tansu Čiler je postala prva žena na dužnosti premijera Turske.

1995 – Pobunjeni Čečeni napali su grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 talaca i zauzeli državne zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su oslobođeni posle pregovora sa premijerom Rusije, Viktorom Černomirdinom.

2000 – Italijanske vlasti izručile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu pošto ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.

2003 – Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana je glasalo za pristupanje EU.

2005 – Umro je Italijan Karlo Maria Đulini, jedan od najvećih dirigenata 20. veka.

2007 – Umro je bivši predsednik Austrije i generalni sekretar UN u dva mandata, Kurt Valdhajm.

2012 – Rukovodstvo Demokratske liberalne partije (PDL) Rumunije podnelo je ostavku nakon poraza na lokalnim izborima i osvojenih oko 15 odsto glasova. Bivša opozicija, objedinjena u Socijal-liberalnu uniju (USL), pobedila sa gotovo 50 odsto glasova.

2012 – Bivši teksaški tajkun R. Alen Stanford osuđen je na 110 godina zatvora zbog organizoavanja jedne od najvećih piramidalnih šema u istoriji preko koje je tokom 20 godina izmanipulisao investitore za sedam milijardi dolara.

2013 – Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson je tokom posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji da je Island odustao od ulaska u EU.

2013 – Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je umereni konzervativac Hasan Rohani.