1723 – Rođen je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije, uz Dejvida Rikarda. Napisao je „Teoriju moralnih osećanja“ i ekonomsko delo u pet knjiga „Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda“. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca,
analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe određuje količina utrošenog odnosno potrebnog rada samo u prekapitalističkoj
privredi. Bio je izraziti pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, čemu je posvetio jednu od pet knjiga „Bogatstva naroda“.

1819 – Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.

1826 – Umro je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere „Čarobni strelac“, „Eurijante“, „Ribecal“ (nedovršena), „Silvana“, „Abu Hasan“, „Oberon“, koncerti, „Koncertni komad za klavir i orkestar“, klavirski „Poziv na igru“,
„Koncertino za klarinet i orkestar“.

1827 – Turske snage su zauzele Akropolj i ušle u Atinu.

1837 – Srpski knjaz Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.

1873 – Pod pritiskom Britanaca, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio je zanzibarsko tržište robova.

1878 – Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, koji je predvodio seljački pokret u Meksičkoj revoluciji od 1910. do 1917. Ubili su ga 1923. politički protivnici u mestu Idalgo del Paral u meksičkoj državi Čivava. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1883 – Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, najznačajniji makroekonomista 20. veka. Zastupao je ekonomsku politiku državnog intervencionizma, odnosono odgovarajuće fiskalne i monetarne mere, uveren da tržišni mehanizam ne vodi punoj zaposlenosti. Delom „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ uzdrmao je tradicionalnu ekonomsku teoriju. Ostala dela: „Ekonomska posledica mira“, „Rasprava o novcu“, „Revizija mirovnog ugovora“, „Traktat o novčanoj reformi“, „Sredstva ka prosperitetu“.

1898 – Rođen je španski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara 20. veka. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazvali su ga „andaluzijski slavuj“ pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko
obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti – streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade – postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama „Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Knjiga pesama“, „Pesme“, „Tamaritski divan“, poema „Kante Hondo“, tužbalica „Plač za
Ignasijom Sanćesom Mehijasom“, drame „Leptirove čarolije“, „Marijana Pineda“, „Čudesna obućarka“, „Don Kristobalovo malo pozorište“, „Ljubav don Perlimplina“, „Belise u njihovom vrtu“, „Donja Rosita neudata“, „Krvava svadba“, „Jerma“, „Dom Bernarda Albe“.

1916 – Britanski feldmaršal irskog porekla Horejšo Herbert Kičiner, ministar vojske Velike Britanije u Prvom svetskom ratu, nestao je u moru, pošto je brod u kom se nalazio, naleteo na minu pored Orknijskih ostrva na severu Škotske. Kao komandant britanske vojske u Egiptu ugušio je 1898. sudanski ustanak. U
Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u svetu.

1928 – Rođen je engleski filmski i pozorišni režiser Toni Ričardson. Zaslužan je za nove tendencije u režiji u britanskom teatru. Kao filmski autor blizak je takozvanom „slobodnom filmu“ početka šezdesetih 20. veka, čija su preokupacija bile socijalne teme. Uspešno je adaptirao za film književna dela.
Filmovi: „Osvrni se u gnevu“, „Zabavljač, „Svetilište“, „Ukus meda“, „Usamljenost trkača na duge staze“, „Tom Džons“ (Oskar), „Gospođica“, „Mornar iz Gibraltara“, „Juriš lake konjice, „Hamlet“, „Ned Keli“.

1941 – U Smederevu se dogodila strahovita eksplozija. U drevnu tvrđavu Despota Djurđa nemačke okupacione vlasti smestile su skladište oružja i municije bivše jugoslovenske vojske, koje je odletelo u vazduh u 14.14. Broj žrtava bio je ogroman, oko 5000 ljudi. Pošto je bio pazarni dan u gradu se nalazilo mnoštvo sveta iz okoline a u stanici pored same tvrđave se u trenutku eksplozije nalazila kompozicija voza koja je potpuno razorena. Sam grad je
strahovito stradao, od 2393 kuće tadašnjeg Smedereva samo 25 je ostalo neoštećeno. Nedićeva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno obnavila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Do 1943. grad je obnovljen. Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen.

1945 – Opunomoćenici vlada Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone. Istočni deo kontrolisala je sovjetska armija, jug i centralni deo SAD,
deo središnje Nemacke i sever Britanci, a francuska vojska nadzirala je pojas uz Rajnu, Baden i Sar, i mali mostobran na desnoj obali Rajne prema Koblencu. Berlin je takođe podeljen na četiri dela kojima su upravljali saveznički generali, a na sličan način određene su okupacione zone i u Austriji i gradu Beču.

1947 – Državni sekretar SAD Džorž Maršal saopštio je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Maršalovim planom“ obuhvaćeno je 16 zemalja, a ukupna suma pomoći od 1948. do 1952. iznosila je 15 milijardi dolara, od čega najviše Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je uz ekonomsku imao i političko-vojnu ulogu – postao je jedan od bitnih elemenata NATO osnovanog 1949.

1954 – Umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: „Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih
turbina“, „Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra“, „Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi“, „Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova“.

1965 – Stejt department je prvi put javno priznao da kopnene snage SAD učestvuju u borbama u Južnom Vijetnamu.

1967 – Počeo je Šestodnevni rat Izraela s arapskim zemljama u kojem su Egipat, Sirija i Jordan do nogu potučeni. Izrael je zauzeo ceo Jerusalim, zapadnu obalu Jordana, strateški važnu Golansku visoravan, pojas Gaze i čitavo Sinajsko poluostrvo sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazištima nafte.

1968 – Američkog senatora Roberta Kenedija, koji je sutradan podlegao povredama, u Los Anđelesu je hicima iz revolvera smrtno ranio Palestinac Sirhan Sirhan.

1972 – U Stokholmu je počela prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je proglašen Svetskim danom čovekove okoline.

1975 – Suecki kanal je ponovo otvoren za međunarodni saobraćaj.

1980 – Umro je italijanski političar Djorđo Amendola, jedan od osnivača moderne Italije, član najužeg rukovodstva Komunističke partije Italije. Osuđen je 1932. na pet godina progonstva, koje je proveo u Tunisu uređujući jedan antifašistički list. S prvacima ostalih većih italijanskih
partija potpisao je 1941. u Marselju antifašistički pakt koji je postao osnova Komiteta za nacionalno oslobođenje Italije u kojem je bio predstavnik komunista. Sa Alesandrom Pertinijem rukovodio je u Drugom svetskom ratu pokretom otpora. Jedan je od ideologa evrokomunizma i pobornik „istorijskog kompromisa“
komunista i demokratskih snaga. Dela: „Demokratija u Mesođornu“, „Radnička klasa i demokratski program“.

1993 – U Liberiji je masakrirano 600 izbeglica, za šta su optužene vladine snage.

1995 – Sin nemačkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana izjavio je, prekinuvši ćutanje porodice, da je vešanje njegovog oca u Izraelu 1962. bilo opravdano, u svetlu patnji koje je izazvao kao neimar nacističkog genocida u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja.

1999 – Minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije na teritoriju Srbije ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu – jedna žena i četiri muškarca – čije je vozilo pogođeno nadomak sela Planeja gde su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima.

2000 – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton se kao prvi lider neke od značajnijih zapadnih zemalja obratio poslanicima ruske Državne dume (Skupštine).

2002 – Islamski terorista samoubica ubio je na severu Izraela najmanje 17 ljudi, uključujući 13 izraelskih vojnika.

2003 – U poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nego što se povukao s funkcije šefa tima svetske organizacije u Iraku, Hans Bliks je saopštio da nisu pronađeni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oružja za masovno uništenje.

2004 – Umro je američki državnik Ronald Regan, predsednik SAD od 1981. do 1989, u mladosti filmski glumac. Kao 40. američki predsednik znatno je doprineo okončanju ere hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.

2005 – Građani Švajcarske su na dva referenduma prihvatili pristupanje Šengenskom sporazumu, kojim su praktično ukinute granice među zemljama članicama Evropske unije i obezbeđen slobodan protok ljudi i robe. Tada je podržan i predlog zakona o „registrovanom partnerstvu“ homoseksualnih parova.

2006 – Skupština Srbije konstatovala je da je Srbija, na osnovu Ustavne povelje, sledbenik Državne zajednice SCG i da prema tome nasleđuje njen međunarodno pravni subjektivitet.

2006 – Sa zgrade Skupštine Srbije skinuta je zastava državne zajednice SCG, pošto je prethodno Skupština usvojila odluku o preuzimanju nadležnosti te Državne zajednice. Na zgradi Skupštine Srbije ostale su dve heraldičke verzije zastave Srbije. Državna zastava (s grbom), koja se ističe na svim državnim
institucijama i druga takozvana narodna zastava (bez grba). Uobičajeno je da države imaju nekoliko verzija heraldičkih rešenja zastava (kao i grbova) – državna, narodna, ratna, pomorska, šefa države, pa je tako i u slučaju Srbije.

2008 – Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu nošenja islamskih marama na univerzitetu. Zakonske reforme koje je kroz skupštinu progurala islamistička „Partija pravde i razvoja“ (AKP) – su neustavne – stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Vladina odluka da dozvoli nošenje marama na univerzitetima doživljena je kao dokaz da AKP nastoji da u Turskoj ukine sekularnu državu.

2013 – Šest osoba je poginulo a 14 je povređeno pošto se srušila četvorospratna zgrada u Filadelfiji, SAD. Zgrada, ranije već predviđena za rušenje, nalazila su u užem centru, između finansijsko-poslovnog dela grada i železničke stanice.