Živela u vremena apostolska na Balkanu, u nekome gradu Magedonu gde njen otac Likinije beše malim carem. Neki misle, da je bila Slovenkinja. Rođena kao neznaboška od roditelja neznabožaca. Penelopa – tako joj beše ime neznabožačko – pouči se veri hrišćanskoj od učitelja joj Apelijana. Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krsti nju i njene dvorkinje, i donose joj poslanice apostola Pavla na čitanje. Odricanjem da se uda, ona razgnevi svoga oca, i otac je htede mučiti, ali čudesnim načinom ona obrati svoga oca u Hrišćanstvo. Još od četiri cara, osim njenoga oca, stavljena na razne muke, no Bog je preko svojih angela spasavaše. Car Sedekija zakopa je do glave u jendek napunjen zmijama i skorpijama. No angel Božji umrtvi otrovne gadove i sačuva svetu devicu nepovređenu. Tada isti car pokuša da je prestruže testerom, no testera se odbijaše od tela njenoga kao od kamena. Potom opet isti car veza je za točak pod vodenicom i pusti vodu, da je tako umori. No voda ne htede teći nego stajaše, i devica osta zdrava i živa. Car Savah, sin Sedekijin, potkova je ekserima, natovari na nju vreću peska, i zauzda je, pa naredi te je vođahu kao skota daleko izvan grada. „Zaista sam kao skot pred Tobom, Gospode!” govoraše sveta mučenica trčeći zauzdana za svojim mučiteljima. No angel Božji potrese zemlju, i zemlja se otvori i proguta mučitelje njene. Preživevši sve muke, kroz koje obrati ogroman broj neznabožaca u hrišćanstvo, Irina pređe u grad Кalipolj, gde propovedaše veru u Hrista. Car tamošnji Numerijan htede je umoriti na taj način što je bacaše u tri usijana metalna vola jedno za drugim. No devica bi spasena i ostade živa. I mnogi videše i verovahu. Eparh Vavodin odvede je u grad Кonstantinu gde je umisli ubiti na taj način, što je stavi na usijane rešetke. No to ne naškodi svetoj Irini, a mnoge privede pravoj veri. Najzad dođe Irina u grad Mesemvriju, gde je umrtvi car Savorije, no Bog je ožive. A car sa mnogim narodom videći to, poverova u Hrista i krsti se. I tako sveta Irina svojim stradanjem i čudesima privede u veru Hristovu preko sto hiljada neznabožaca. Najzad sama leže u grob i naredi Apelijanu da grob zatvori. Posle četiri dana, kad grob otvoriše, nje ne beše u grobu. Tako proslavi Bog zanavek devicu i mučenicu Irinu, koja sve žrtvova i sve pretrpe, da se Bog što više proslavi među ljudima.