Sestre rođene, iz okoline Akvileje. Кad se car Dioklecijan bavljaše u Akvileji, naredi da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil imaše viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno. Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svome domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sveti Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu prestaviti se. Isto to izvešće primi u viđenju i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista, posle devet dana i starac Zoil predstavi se, i one tri sestre izvedene behu na sud pred cara. Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista. Irina reče caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužnje, među kojima i ove tri svete. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moljahu Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn. Čuvši car za ovaj slučaj, naredi da drugi vojvoda, Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti. No kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo. Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani. Sve časno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304. godine.