Sutradan posle poslednje subote pred Pashu, Isus pođe u Jerusalim. Na izlasku iz Vitanije opkoli ga gomila naroda koja je sve više rasla kako su se približavali Jerusalimu. Mnogi su čuli za čuda koja je Hristos činio i pohrlili su da ga vide. U Jerusalim Hristos je ujahao na magaretu, da bi se ispunilo proročanstvo i da bi pokazao kako Car Slave dolazi skromno a ne u carskoj pompi ovoga sveta. Narod je rezao grane od palmi i bacao na put, a mnogi su skidali sa sebe haljine i prostirali ih pred noge magaretu. Učenici i narod, deca ispred svih, zapevali su: „Osana (spasi, daj sreće) Sinu Davidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev; Osana na visinama!”
Fariseji su smatrali sve ovo svetogrđem, pa su se obratili Gospodu: „Čuješ li šta ovi govore!?” A On im je odgovorio rečima iz Pisma: „Zar niste čitali: iz usta dece koja sisaju načinio si sebi hvalu”.
Crkva ovaj događaj slavi u poslednju nedelju pred Vaskrs, a narod ovaj praznik zove Cveti.