VRBICA – LAZAREVA SUBOTA (grč: Σάββατο του Λαζάρου), ili Subota Sv. pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos posle četvorodnevnog prebivanja u grobu vaskrsao iz mrtvih. Ovaj praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka. Posle vaskrsenja, Lazar je bio Episkop na Кipru. Ovaj praznik sa poluvaskrsnim bogosluženjem u velikom je poštovanju kod Srba, i mnogi ga slave kao svoju Кrsnu slavu.

Hrišćanski praznik Lazareva subota praznuje se kao poseban, vrlo živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica. Ovog dana bralo se olistalo pruće od vrbe preko koga se prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. U ovom običaju sačuvani su ostaci verovanja u kojima vrba zbog svog bujnog rasta ima veliki značaj u narodnom životu. Lazareva subota, odn. Vrbica, dan je dečje radosti. Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko kakvog izvora. Prateći elementi ovog praznika, imaju biblijsko utemeljenje (Jn 12). Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano; pored ostalog, u rukama nose palmove grančice – današnje vrbove njihova su zamena. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu, sutradan, na Cveti, nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane po kućama.