(Isaak Sirin I praznuje se 28. januara). O ovome Isaku piše sveti Grigorije Dvojeslov. Došao beše u Italiju u vreme gotsko, i u gradu Spoletanu ušao jednoga dana u crkvu na molitvu. Zamoli crkvenjaka, da ga ostavi u crkvi zaključana i preko noći. I tako provede celu noć na molitvi ne mičući se s mesta. Sutradan isto tako, pa i drugu noć. Crkvenjak ga nazva licemerom i udari mu šamar. No u tom času polude. Videći crkvenjaka kako se ljuto muči, Isak se nadnese nad njega, i zli duh pobeže od njega, i crkvenjak ozdravi. Čuše ljudi za taj slučaj i ceo grad steče se oko ovoga čudnog stranca. Nuđahu mu novaca i imanja, no on sve odbi, i ništa ne primi, nego se povuče u šumu, gde napravi sebi keliju, koja se ubrzo obrati u veliki manastir. Znamenit beše Isaak zbog svog čudotvorstva, naročito zbog vidovitosti. Jednom uveče naredi on bratiji, da iznesu sve motike u vinograd i tamo ih ostave. Sutradan pođe s bratijom i ponese ručak u vinograd. Čudila se bratija, kome će taj ručak, kad nemaju radnika. Кad tamo, a ono onoliko ljudi kopa koliko je bilo motika. Desilo se to, da su ti ljudi kao lopovi došli da ukradu motike, no silom Božjom budu zaustavljeni da svu noć kopaju. Drugi put dođu dva čoveka, bezmalo naga, i potraže odeću od Isaaka. A Isaak posla monaha k jednom šupljem drvetu kraj puta, da donese ono što tamo nađe. Ode monah, nađe nekakva odela i donese u manastir. Iguman uzme ta odela i preda ih prosjacima. Ovi se teško zastide, kada poznadu svoje odelo, koje oni behu u onom drvetu skrili. Neki čovek pošalje dve košnice i preda igumanu. Rekne mu svetitelj: „Pazi pri povratku, u onu košnicu što si ostavio kraj puta, uvukla se otrovna zmija. Čuvaj se da te ne ujede”.