Postradaše za Hrista i behu uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija. Po naredbi carevoj namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju prinositi žrtve idolima; u protivnom prećaše namesnik strašnim mučenjem svakoga upornoga. Čuvši za ove pretnje, mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima. No ovih četrdeset mučenika ostaše nepokolebljivi, zbog čega behu izloženi mučenju. Sveti Terencije hrabraše svoje drugove rečima: „Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!” Namesnik ih razdeli u dve grupe: trideset i šestoricu, posle šibanja i struganja i posipanjem solju otvorenih rana, poseče mačem. A onu prvu četvoricu baci u tamnicu sa teškim okovima o vratu, na rukama i na nogama. No angel Božji javi se u tamnici, dodirnu okove okovanih, i okovi spadoše. Potom angel im postavi obilnu trpezu i nahrani ih. Ponovo behu izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu. Još naredi namesnik gatarama, da saberu što više otrovnih gadova, kao zmija i skorpija, i da iz zatvore u istu odaju s mučenicima. No gadovi se ne hteše dotaći Božjih ugodnika, nego se zbiše u jedan ugao i tu preležaše tri dana. Кada trećeg dana bi otvorena tamnica, jurnuše gadovi na gatare i izujedaše ih. Najzad namesnik izreče smrtnu presudu nad četvoricom mučenika. Кada ih povedoše na posečenje, oni radosno pevahu psalme i hvaljahu Boga, koji ih udostoji mučeničke smrti. Česno postradaše i carstva se udostojiše 250. godine.