Beše blagorodnog porekla i vaspitan dobro u veri blagočestivoj. U vreme cara Julijana Odstupnika, kada u Кesariji upravljaše crkvom Božjom sveti Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku. Jer, u vreme njegove svadbe desi se neznabožački praznik sa žrtvoprinošenjem idolu Fortuni. Evpsihije sa drugovima ode i polupa sve idole u hramu, pa i sam hram razori. Čuvši za ovo, car Julijan razgnevi se veoma i naredi, da se vinovnici poseku, da se mnogi hrišćani uzmu u vojsku, da se udari ogroman danak na hrišćane, da se o trošku hrišćana ponovo sazida hram Fortuni i da se gradu tome oduzme počasno ime Кesarija (koje mu dade kesar Кlavdije) i prozove pređašnjim imenom Maza. Sveti Evpsihije beše najpre vezan za drvo i mučen ljuto, a potom posečen 362. godine. Malo potom opaki car Julijan poseti taj grad na svome putu za Persiju, protiv koje ratovaše. Sveti Vasilije iziđe mu u susret i iznese tri ječmena hleba u znak počasti i gostoprimstva. Car naredi da se svetitelju da kao uzdarje jedna šaka sena. Reče Vasilije caru: „Ti se nama rugaš, o care, mi ti prinesmo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ skotsku hranu koju ti ne možeš svojom vlašću pretvoriti u hranu ljudsku”. – Na to car odgovori: „Znaj da ću te tim senom hraniti kad se vratim iz Persije!” – No zlobni odstupnik nikada se više ne vrati živ iz Persije, jer pogibe tamo zasluženom i neprirodnom smrću.