1451 – Rođena je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom 1479. za Ferdinanda II od Aragona udaren je temelj buduće španske države. Njihov izraziti katolicizam ogledao se uspostavom španske inkvizicije 1478. (utemeljena u vreme pape Grgura IX u prvoj polovini XIII v.) kao i proterivanjem svih inovernika, Jevreja i muslimana. Konačno su proterali Arape iz Španije (Granade) 1492. Iste godine opremljena je, od strane dvora, ekspedicija Kristifora Kolumba, koja je otkrila Ameriku. Godine 1503. Španija je, pod njenom vladom, pripojila i Napuljsku kraljevinu.

1529 – U Saragosi je potpisan ugovor kojim su Španija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.

1616 – Umro je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor „Don Kihota“, prvog realističkog romana španske književnosti. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Djulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan – pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U „Don Kihotu“ – u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani „Galateja“, „Persiles i Sigismunda“ (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka „Uzorne pripovetke“, istorijska drama „Numansija“, psihološka komedija „Blaženi raspusnik“, komedija karaktera „Pedro de Urdemalas“, poema „Putovanje na Parnas“.

1724 – Rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri suštinske odrednice: „kopernikanski obrat“, „kriticizam“ i „primat praktičnog uma“. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela – Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: „Kritika čistog uma“, „Kritika praktičnog uma“, „Kritika rasudne snage“, „Opšta istorija prirode i teorije neba“.

1766 – Rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal, čija je knjiga „O Nemačkoj“ znatno uticala na razvoj romantizma. Njen salon u Parizu je bio jedno od najvažnijih stecišta intelektualaca krajem 18. veka. Kao protivnik francuskog cara Napoleona I emigrirala je iz Francuske i potom je živela u Nemačkoj, Italiji, Rusiji i Švedskoj. Ostala dela: romani „Delfina“, „Korina“.

1822 – Turska flota zauzela je grčko ostrvo Hios i masakrirala hrišćansko stanovništvo.

1838 – Britanski brod „Sirijus“ prvi je prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i 10 časova.

1870 – Rođen je Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistema. Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog terorističke aktivnosti. Dela: „Šta su ‘prijatelji naroda’ i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?“, „Razvitak kapitalizma u Rusiji“, „Zadaci ruskih socijaldemokrata“, „Šta da se radi?“, „Korak napred, dva koraka nazad“, „Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji“, „Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije“, „Materijalizam i empiriokriticizam“, „Socijalizam i rat“ (s Grigorijem Zinovjevom), „Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma“, „Aprilske teze“, „Država i revolucija“, „Proleterska revolucija i renegat Kaucki“, „Dečja bolest ‘levičarstva’ u komunizmu“.

1876 – Rođen je austrijski lekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata – organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.

1889 – Vlada SAD je teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.

1892 – Umro je francuski kompozitor španskog porekla Eduar Lalo, koji je komponovao emotivna dela, u romantičarskom maniru. Dela: opera „Kralj od Isa“, „Španska simfonija“ za violinu i orkestar, „Koncert za violončelo i orkestar u d-duru“.

1904 – Rođen je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao „u primeni nuklearne energije u vojne svrhe“, koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.

1915 – Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov.

1916 – Rođen je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao „čudo od deteta“ – njegovu interpretaciju „Violinskog koncerta“ Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao senzacionalnu. Osnovao je 1963. „Školu Jehudi Menjuhina“ za muzički nadarenu decu.

1933 – Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju „Rols-Rojs“, čija su vozila nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. „Rols-Rojs“ proizvodi i avionske motore.

1941 – Nemački zapovednik, general Helmut Forster saopštio je u Drugom svetskom ratu da je preuzeo okupacionu upravu u Srbiji.

1944 – Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije minirala je u Drugom svetskom ratu nemački oficirski dom u Trstu. U eksploziji je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.

1944 – Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila NVJ, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona „spitfajer“.

1945 – Preživeli zatočenici hrvatskog ustaškog koncentracionog logora Jasenovac pokušali su da se očajničkim probojem dokopaju slobode, ali je u tome uspelo samo njih stotinak. Logor Jasenovac bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope u Drugom svetskom ratu. Od leta 1941. do 30. aprila 1945, hrvatski nacisti – ustaše su pobili u Jasenovcu, prema procenama, 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Ogromna većina žrtava bili su Srbi.

1968 – Umro je srpski pisac Milorad Panić-Surep. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama „Vetar zviždi“, „Prosto“, „Ti dolaziš“, „Ada“, „Žito“, „Svetlost zemaljska“, „Jasika“, „Od sene i opomene“, poema „Mesec i pruće“, letopis „Kad su živi zavideli mrtvima“, studija „Filip Višnjić – pesnik bune“.

1969 – Britanac Robin Noks-Džonston okončao je posle 312 dana od isplovljavanja iz luke Falmut prvo putovanje oko sveta jedrilicom s jednim članom posade.

1992 – U seriji eksplozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 ljudi.

1994 – Umro je bivši američki predsednik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja postupkom opoziva (impičment). Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere „Votergejt“. Primoran je da odstupi sa funkcije pošto je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je potpredsednik SAD bio od 1953. do 1960, kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom, koji su bili u prekidu od vremena pobede revolucije u Kini, najviše zaslugom Henrija Kisindžera.

1995 – Armija Ruande pod dominacijom plemena Tutsi otvorila je vatru na pripadnike rivalskog plemena Hutu u izbegličkom logoru Kibeho i ubila oko 2.000 ljudi.

1997 – Peruanska vojska prodrla je u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi, oslobodivši 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta „Tupak Amaru“. U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.

1999 – Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja, avijacija NATO je usmrtila Dalibora Tasića (17) iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu centralne Srbije.

1999 – NATO avioni su sa tri projektila razorili ispražnjenu rezidenciju predsednika SRJ Miloševića. Vilu u Rumunskoj 15 (posle Drugog svetskog rata ulica je preimenovana u Užičku) izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer Acović. Od Drugog svetskog rata koristio ju je kao omiljenu rezidenciju Josip Broz Tito.

1999 – U napadu avijacije NATO teško je oštećena zgrada glavne pošte u centru Užica, što je izazvalo prekid telefonskih veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije srušena do temelja.

2002 – Umrla je Sofija Soja Jovanović, srpski filmski, pozorišni i televizijski režiser. Jedan je od osnivača Akademskog pozorišta u Beogradu 1944. Za više od pola veka rada režirala je pedesetak predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kao prva žena filmski režiser kod nas snimala je komedije po delima
Branislava Nušića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića, Branka Chopića. Njen film „Pop Chira i pop Spira“ prvi je srpski (i jugoslovenski) igrani film u boji. Drugi filmovi: „Sumnjivo lice“, „Diližansa snova“, „Dr“, „Put oko sveta“, „Orlovi rano lete“, „Pusti snovi“, „Silom otac“.

2003 – U Srbiji je ukinuto vanredno stanje uvedeno 12. marta posle ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića.

2006 – Umrla je italijanska glumica Alida Vali. Rođena je u Puli 1921, kao Alida fon Altenburger. Vali se u filmskoj karijeri dugoj više od šest decenija posebno istakla ulogama u filmovima „Treći čovek“ Kerola Rida iz 1949. i „Slučaj Paradin“ Alfreda Hičkoka iz 1947. Igrala je takođe, u fimovima najvećih italijanskih režisera – Viskontija i Antonionija.