Prepodobni mučenici Jovan i drugi, iz obitelji svetog Save Osvećenog kod Jerusalima. Ovaj slavni manastir, posećivan i od svetog Save srpskog, i obdaren od nekoliko vladara srpskih, i dan-danas postoji. Više puta napadat je od divljih Arapa, pljačkan i pustošen, no Promišlju Božjom, uvek je obnavljan i do danas sačuvan. U vreme carovanja Konstantina i Irine bi napadnut od Arapa i opljačkan. Monasi ne hteše bežati, nego savetujući se sa svojim igumanom Tomom, rekoše: „Mi smo odbegli iz sveta u ovu pustinju radi ljubavi Hristove, sramota je sad da bežimo iz pustinje iz straha od ljudi. Ako budemo ubijeni ovde, bićemo ubijeni zbog naše ljubavi prema Hristu, zbog koga smo i došli ovde da živimo”. – I tako odlučivši, dočekaju nenaoružani oružane Arape, kao jaganjci vukove. Arapi neke od njih strelama umrtve, a neke zatvore u pećinu svetog Save, pa nalože vatru na ulazu, te ih dimom uguše. I tako mnogi od njih skončaju kao mučenici Hrista radi i presele se u carstvo Onoga koga su ljubili i radi čije su ljubavi izginuli. Česno postradaše pred Vaskrs 796. godine u vreme cara Konstantina i Irine i patrijarha jerusalimskog Ilije. No ubrzo postiže pravedna kazna divlje napadače. Vraćajući se svojim šatorima, oni se posvađaju i u uzajamnoj borbi svi izginu. To se dogodilo 796. godine.