Rođen u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, a umro u vreme Teodosija Velikog (315-386). Godine 346. posvećen za sveštenika, a 350. nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha. Triput zbacivan s prestola i šiljan u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije povraćen, pa proživiv mirno još osam godina, predade dušu Gospodu. Dve teške borbe on je imao: jednu s arijevcima, koji se osiliše pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom, s ovim otpadnikom i sa Jevrejima. U vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavi se znamenje krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev od devetoga časa izjutra. O toj pojavi, koja je bila viđena od svih žitelja Jerusalima, pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju Pravoslavlja protiv jeretika. U vreme Odstupnika pak desilo se drugo znamenje. Da bi ponizio hrišćanstvo, Julijan nagovori Jevreje da obnove hram Solomonov. Kiril se molio Bogu da to ne bude. I bi zemljotres strašan, koji poruši sve što bi iznova sazidano. Tada Jevreji počeše ponovo. No opet bi zemljotres, koji sruši ne samo novosazidano nego izvali i rasturi i staro kamenje koje se još držalo pod zemljom. I tako se obistini reč Gospodnja: ni kamen na kamenu neće ostati. Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, delo prvoklasno, koje potvrđuje veru i praksu Pravoslavlja do dana današnjega. Neobičan arhipastir i veliki podvižnik bio je ovaj svetitelj. Bio je krotak, smeran, sav ispošten i u licu bled. Posle mnogotrudnog života i viteške borbe za veru pravoslavnu mirno se upokojio i preselio u večne dvore Gospodnje.